Blokčejn je nastao zbog kriptovaluta, ali već nalazi primene u mnogim oblastima, od finansijskih transakcija preko kontrole lanca snabdevanja do katastra.
Jedna od stvari koje su obeležile prošlu godinu svakako je vrtoglavi rast bitkoina, koji je u jednom trenutku premašio 19.000 dolara. Dok se šira javnost upoznavala sa prilično komplikovanim funkcionisanjem kriptovaluta, pažnju tehnološke zajednice okupirala je tehnologija na kojoj se zasniva bitkoin. Nije bilo veće tehnološke konferencije na kojoj se nije diskutovalo o blokčejnu i mogućnostima njegove primene u finansijskom sistemu, čuvanju podataka, pametnim ugovorima…
Ima mišljenja da će ova tehnologija promeniti mnoge aspekte funkcionisanja društva i zato njegove mogućnosti ne istražuju samo banke, nego i mnoge vlade. Rusija je najavila da će sledeće godine testirati primenu u katastru, Indija već primenjuju pilot program u istoj oblasti, a u Švedskoj je takav program letos uspešno završen. Stručnjaci, koji se bave razvojem blokčejna, kažu da će koristi od njegove primene mnogi moći da osete već ove godine, posebno u oblasti zaštite privatnih podataka i zdravstvu.
Jedna od prvih upotreba blokčejna izvan sveta finansija bila je u lancu snabdevanja velikog američkog trgovinskog lanca „Volmart”, u saradnji sa pekinškim univerzitetom Cinghua i kompanijom „Aj-Bi-Em”. U početku se radi bolje kontrole namirnica od farme do polica supermarketa pratio put kineske svinjetine, a kasnije i mnogih američkih proizvoda.
Na razvoju tehnologije koju je „Aj-Bi-Em” napravio za „Hiperledžer” projekat „Linuks fondacije” radio je i naš inženjer Marko Vukolić, koji je 2001. diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu s drugim najboljim prosekom u generaciji.
„Na doktorskim studijama u Lozani, radio sam na distribuiranim sistemima mnogo pre nego što se bitkoin pojavio i ta tehnologija je sada relevantna za moj sadašnji rad – a to je blokčejn koji se zasniva na dozvolama”, priča Vukolić, koji je posle karijere predavača u Francuskoj i Cirihu 2015. počeo da radi za „Aj-Bi-Em riserč” u Cirihu.
Blokčejn je u suštini decentralizovani sistem skladištenja podataka, koji je kao osnovu bitkoina 2008. postavio njegov izumitelj Satoši Nakamoto. Podaci o transakcijama ne čuvaju se na jednom mestu nego se beleže kod svakog učesnika sistema, što sprečava prevare, tako da ovaj sistem može da predstavlja registar jedinstvenih i trajnih podataka koji se ne mogu menjati. Evidencija transakcija ostaje u zaključanom bloku, a svako ko je učestvovao u složenoj računarskoj operaciji formiranja bloka dobija kao nagradu kriptovalutu.
Inspirisani ovom tehnologijom, inženjeri su napravili sisteme koji imaju daleko šire primene. Ključno je bilo prevazići nedostatke kao što su sporost transakcija i ogromna potrošnja struje.
„U bitkoinu svako može da učestvuje. Međutim, IBM menja pravila jer smo orijentisani ka biznisu gde se entiteti poznaju, mada ne veruju nužno jedan drugom, pa, da bi neko ušao u sistem, svi ostali moraju da daju dozvolu. Sigurnost podataka ostaje ključna prednost jer za razliku od klasične baze podataka, koju administrator može da menja, kod blokčejna zbog kriptografskih rešenja svi učesnici mogu da primete promenu. Tako ’Volmart’ prati ceo ciklus od gajenja useva do proizvoda, i ceo proces distribucije da u svakom trenutku mogu da kažu gde je došlo do eventualnog propusta,” objašnjava Vukolić.
U javnom sektoru tehnologija može da se primeni na glasanje i mnogi blokčejn entuzijasti su uvereni da će u budućnosti svi izbori biti bazirani na ovoj tehnologiji. U Švedskoj je posle pilot programa zaključeno da bi primenom u katastru uštedeli poreskim obveznicima oko sto miliona dolara godišnje. Procene su ipak da tehnologija tek treba da se ispita na većem uzorku i da će u ovoj zemlji verovatno prvo početi da se koristi u agencijama za promet nekretnina i to za dve do tri godine.
Blokčejn su među prvima prigrlile finansijske ustanove, naročito kuće za međubankarsko plaćanje, koje su se uplašile da će im tehnologija koja eliminiše potrebu za posrednikom ugroziti opstanak.
Hoće li banke opstati ako u budućnosti i za njima prestane potreba ako svi budemo jedni drugima prebacivali novac u digitalne novčanike? Marko Vukolić odgovara da to baš nije tako jednostavno.
„Korisnici bi morali da se dosta tehnološki obuče ako žele da rade nezavisno od finansijskog sistema. Uz to je dosta rizično. Država garantuje depozit u bankama do 50.000 evra, ali ako ih imate u bitkoinima i ako neko opljačka vaš digitalni novčanik na nekoj onlajn berzi, izgubili ste sve. Takođe morate da ih čuvate negde. Bitkoin je kao jako dugačka lozinka. Ako je zapišete na papir i ja ga vidim, od tog trenutka imam kontrolu na vašim bitkoinima. Ako papir stavite u sef to je bezbednije, ali je onda tehnički komplikovano za upotrebu”, zaključuje naš sagovornik.
Ostavi komentar