I pored toga što „crveni meteo alarm“ znači da su prognozirane naročito opasne vremenske pojave, koje mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu, osiguranje pokretne i nepokretne imovine u našoj zemlji je i dalje na veoma niskom nivou, saznaje Kamatica.
Poslednje vremenske nepogode pogodile su 21 lokalnu samoupravu u Srbiji, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede, a oštećeno je sve što je moglo da se ošteti – stambeni objekti, poljoprivredno zemljište, prevozna sredstva, javna infrastruktura...
I pored svega toga osigurano je samo 10,5 odsto poljoprivrednih površina u Srbiji, nešto je veći procenat je u voćarstvu i povrtarstvu, a znatno manje u ratarstvu.
Dosadašnje krizne situacije izazvane poplavama pokazale su da ni 10 procenata kuća koje su bile poplavljene nisu imale polisu osiguranja, kažu u osiguravajućim društvima.
| Kako bi stimulisala poljoprivrednike da osiguraju svoje useve država će povećati subvencije za osiguranje proizvodnje sa sadašnjih 40 na 70 odsto, u područijima koja su najugroženija vremenskim nepogodama. |
„Prema nekim procenama imovinu u Srbiji osigurava manje od sedam odsto stanovništva. U ovaj procenat računaju se i sve one kategorije fizičkih i pravnih lica za koje je sklapanje ove polise obavezujuće. Tu spada veliki broj domaćinstava koji se osigurava zbog kreditnih zahteva banaka. Takođe zbog kredita osigurava se i imovina pravnih lica. Državna i preduzeća čije je finasiranje vezano za budžet Republike Srbije, ali i sva ona koja su u stečaju takođe imaju obavezu osiguranja imovine. Iz ovoga se vidi da jedno od najpopularnijih osiguranja u svetu, bez koga mnogi stanovnici zapadnih zemalja ne mogu da zamisle život, kod nas postoji u izuzetno malom procentu“, kažu u Uniqa osiguranju.
Njihovo iskustvo pokazuje da je posle poplava iz 2014. godine kada je šteta iznosila oko 1,7 milijardi evra izvestan trend povećanja polisa osiguranja, ali ne nešto značajnije. Cena, odnosno premija osiguranja direktno zavisi od načina osiguranja, kao i karakteristika objekta koji se osigurava, vrednosti, namene, načina gradnje i održavanja, kao i pristupačnosti u slučaju požara.
„Primera radi cena osiguranja za stan od 50 kvadrata iznosi oko 55 evra godišnje, što je manje od pet evra na mesečnom nivou“, objašnjavaju u Uniqa osiguranju.
DDOR osiguranje iz Novog Sada ima paket „Moja kućica“ koji obuhvata osiguranje građevinskih objekata, stvari u domaćinstvu, kao i povrtarskih kultura, voća i grožđa koje se gaji na okućnici. Uz ovaj paket može se zaključiti i asistencija „24h kućne popravke“, a ova dodatna usluga košta 189 dinara mesečno. Osiguranje od poplave, bujice i visoke vode je dopunski rizik i ugovara se posebno.
Uz osiguranje imovine, Triglav osiguranje nudi i polisu osiguranje od požara, a time je osigurana nekretnina pokrivena i od udara groma, oluje, grada, pa čak i manifestacija i demonstracija. U okviru tog osiguranja moguće je dodatno osigurati i štete koje prouzrokuje poplava, izliv vode iz vodovodnih cevi, klizanje tla i otkopavanje zemljišta, snežna lavina, kao i udar motornog vozila koje nije u vlasništvu osiguranika.
Na kraju i pored toga što osiguravajuće kuće mogu da odbiju potencijalnog klijenta, ako je objekat podignut na kližištu, a nema građevinsku dozvolu, samim tim predstavlja veliki rizik za osiguranje, skoro je izvesno da ni jedna osiguravajuća kuća neće želeti da ga osigura, a broj takvih objekata je mali, dok je većina ipak pogodna za osiguranje, ali i pored pristupačnih cena polisa, mali je procenat onih koji se odlučuju na ovaj korak.
Kada osiguravajuće kompanije treba da prodaju polisu,reklamiraju sve i svašta.Međutim,kada dođe do naplate štete,mi koji plaćamo preko infostana,npr "DUNAV ili UNIKU",dolazimo u situaciju da budemo okarakterisani kao da tražimo nešto što nam ne pripada i za to dobijamo najminimalniji iznos koji retko da pokriva i troškove krečenja.Onda ne treba da čudi ovako mali broj osiguranih stanova.