U Srbiji ima svega 15.000 osiguranika koji su osigurani od rizika poplave, pokazuju procene. Među tim brojem, kao i kod ostalih neobaveznih imovinskih osiguranja, većinu čine firme, dok su tek retki pojedinci osigurali svoj imetak od ove potencijalne katastrofe.
Problem kod, konkretno, poplave je i u tome što se ona ugovara kao dodatni rizik. Kao osnovne opasnosti osiguravajuća društva obično računaju požar, udar groma, oluju i grad, u zavisnosti od osiguravača, dok za ostale moguće štete mora da se ugovori i dopunsko osiguranje, poput onog od poplave.
Upravo ovo je razlog zašto će pojedine velike kompanije ostati bez isplaćene štete - uplatili su osiguranje za pokriće osnovnih, ali ne i dopunskih rizika.
- Definisanje osnovnih i dopunskih rizika izvršeno je prema osobinama rizika koji su predmet osiguranja - objašnjava za Novosti dr Jelena Kočović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Dopunski rizici, poput poplave, su atipični i karakteriše ih niska frekvencija i visok intenzitet, odnosno ređe se dešavaju, a za posledicu mogu da imaju katastrofalne štete. Zbog toga, cena osiguranja koja pokriva osnovne rizike je nedovoljna i za pokriće dopunskih. Ukoliko se ugovaraju i dopunski rizici, konkretno poplava, uz osnovne rizike, cena odnosno premija mora biti uvećana. U nekim zemljama uslovljeno je da se uz osiguranje osnovnih rizika obavezno osiguravaju dopunski rizici od poplave, klizišta i zemljotresa. Naravno, u tom slučaju se obračunava dodatak na premiju. Po nekim procenama, rizik poplave osigurava oko 15.000 osiguranika u Srbiji, odnosno, u ukupnoj premiji osiguranja na osiguranje od poplava otpada 0,6 odsto - kaže Kočović.
Ostavi komentar