U Srbiji čak 346.501 korisnika dozvoljenog minusa po tekućem i kreditnih kartica kasni sa otplatom na vreme svojih obaveza. I taj broj od početka godine raste.
Glavni razlozi zašto građani kasne su gubitak posla, ali i smanjenje plate. Ređe, ali kao uzrok, bankari navode i smrt klijenta. U pojedinim bankama, kao što je slučaj u "Intezi", najčešće je raskorak između dospeća obaveza i prijema zarade.
- Iako se dospeće obaveza kod svih kreditnih proizvoda vezuje za jasno definisan datum u mesecu, praksa je pokazala da klijenti često dugovanja izmiruju nakon prijema zarade. Osim toga, do neizmirivanja obaveza dovode uobičajene životne situacije, koje stvaraju raskorak između prihoda i troškova, kao što su neplanirani troškovi, smanjenje zarade ili promena posla - kažu za u "Banka Intezi".
Uprkos tome što je najskuplji vid zaduživanja, za građane je i dalje najpopularnije korišćenje dozvoljenog minusa. Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, godišnje kamatne stope za dozvoljeni minus iznose od 19,44 odsto pa do 36,28 odsto, u proseku oko 30 odsto. Kod nedozvoljenog minusa su čak i do 59,32 odsto. I dok je kod kreditnih kartica situacija malo bolja jer 79.258 korisnika plastičnog novca kasni, kod minusa taj broj iznosi čak 267.243.
- Trend je bitan, a u slučaju da se nastavi da raste broj onih koji ne mogu da izmire svoje obaveze, po bilo kom od ovih osnova, trebalo bi da se za takve građane nađu sistemska rešenja. Ko god ima problem iz bilo kog razloga i ne može da plati svoje obaveze, savet je da se što pre javi banci i predupredi eventualno pokretanje postupka i u dogovoru sa njom nađe rešenje - ukazuje dr Zoran Grubišić, profesor sa Beogradske bankarske akademije.
Tako savetuju i bankari
- Preporuka je da ukoliko klijenti u određenom trenutku imaju poteškoća da na vreme servisiraju kreditne obaveze, odmah obrate banci kako bi zajednički pronašli odgovarajući model za nastavak urednog izmirivanja duga, a u zavisnosti od trenutnih fianansijskih mogućnosti klijenata. Na taj način se sprečava produbljivanje problema i produžavanja kašnjenja, a time i evidentiranje u izveštaju Kreditnog biroa - ističu u "Komercijalnoj banci".
uzeo sam 70000 hijljade na dina kartici i kasnio sam sa otplatama rata za kredit ali do sada sam vratio 1002 hiljade dinara i sad kazu dugujem jos 50000 hiljade dinara dali je to moguce.