Skoro dve trećine kuća i stanova u Srbiji ušlo je u četvrtu deceniju ili je čak starije, a svaki deseti objekat je izgrađen pre 1945. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Najstarije domove imaju Beograđani i Vojvođani, a zbog nemaštine retko ko može da ulaže u skupu, ali neophodnu popravku ili rekonstrukciju.
Iako se često čuje da je stara gradnja kvalitetnija, iskustvo stanara je drugačije. U najstarijoj beogradskoj opštini Stari grad skoro polovina objekata svedoči o vremenu pre završetka Drugog svetskog rata. Promenom vlasničke strukture 90-tih, stanari su postali vlasnici zgrada, pa je tako i održavanje palo na njih.
- Što se održavanja samih zgrada u centru tiče, vrlo je loše održavanje od strane vlasnika, odnosno stanova, ja mislim da je pre svega materijalni momenat u pitanju i to je suština. Tu je populacija stanovništa uglavnom stara i retko ko iz centra grada želi da proda stan i da ode na nekakvu periferiju gde bi mogao jednostavnije i bolje da obezbedi sebi bolji život - kaže Veselin Marković , v.d. direktora JP "Gradsko stambeno"
Stariji objekti mogu biti funkcionalni, ali samo ako se redovno održavaju. Vremenom propadaju instalacije, stolarija, fasade. Onima koji nisu građeni po propisima, potrebno je i ojačavanje, kako bi bili stabilniji.
- Svakih 40, 50 godina treba izvršiti rekonstrukciju celog objekta, ne vodeći računa samo o konstrukciji, nego o instalacijama, sada pričamo već o energetskoj efikasnosti, gde većina zgrada ne zadovoljavaju taj problem - kaže dr Milan Glišić , član Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije.
Stručnjaci smatraju da bi sve koji odluče da obnove kuće i zgrade trebalo stimulisati npr. oslobađanjem dela poreza.
One koji skupe novac da temeljno obnove svoje domove, zakon obavezuje da angažuju inženjere koji će izvoditi, ali i kontrolisati građevinske radove. To je neophodno, kažu stručnjaci, kako bi se izbeglo iskustvo mnogih Kraljevčana kojima su, zbog nepoštovanja građevinskih pravila, kuće stradale u zemljotresu 2010.
Ostavi komentar