Zvanični kurs Evra za dan 26.10.20. :: 117.5929 rsd
Tekst objavljen: 15.10.2020 13:10        


Sudeći po statistici Republičkog geodetskog zavoda o primljenim i rešenim predmetima, u proseku svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da ostvari neko svoje imovinsko pravo jer se njihov „slučaj“ nalazi na čekanju u nekoj od fioka te službe

"Svaka četvrta porodica ima predmet zaglavljen u katastru"

Prema poslednjem objavljenom podatku, početkom oktobra bilo je 615.213 nerešenih predmeta a problem je što se broj po svemu sudeći uvećava jer se u proseku na mesečnom nivou obradi 72,5 odsto pristiglih zahteva.

Na te crne podatke treba dodati i pre nekoliko dana objavljeno saopštenje RGZ-a da je 50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje zbog „nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika“.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Takođe, RGZ je optužio beležnike da „plagiraju“ njihov proizvod, list nepokretnosti koji preuzimaju iz njihove baze, jer na njemu samo kad ga izdaju notari, u zaglavlju stoji „Republika Srbija, Ministarstvo pravde“ što, tvrde, kod građana stvara zabunu i pravnu nesigurnost.

Na to saopštenje reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ocenilo da su „ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada“.

Objašnjeno je da na listu nepokretnosti koji izdaju beležnici, prema Uredbi koja je doneta krajem juna ove godine, mora da stoji naznake da se izdaje u okviru Pravosudnog informacionog sistema, zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.

Uredbom je propisano da su „ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti“ i da se u „izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ“ kao i da „u izdavanju listova nepokretnosti od strane javnih beležnika nema govora ni o kakvom plagiranju, budući da ti izvodi ne predstavljaju autorsko delo“.Reagovala je i Komora javnih beležnika saopštenjem u kome negira optužbe.Navode da, prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar, do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

„Cenimo vaše interesovanje koje ste iskazali na ovu temu. Kako je složena i specifična materija koja podrazumeva poznavanje metodologije izrade statističkih izveštaja predlažemo da posetite naš web portal i detaljno se obavestite o argumentima koji potvrđuju izneto“, glasio je odgovor, dok su pitanje šta se krije iza stotine hiljada nerešenih predmeta – ignorisali.

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

– Zakon o upisima u Katastar predvideo je da će javni beležnici i geodetske organizacije izdavati liste nepokretnosti a da će bliže uslove propisati Vlada Srbije. Međutim, ništa se nije dešavalo do ove godine iako smo i pismenim putem i usmeno na to podsećali predstavnike RGZ-a, koji su nadležni za predlog te uredbe.

Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Na kraju, Vlada je donela uredbu 1. jula ove godine, koja na različite načine propisuje kako će izdavati dokument beležnici a kako geodeti. Beležnici to rade preko Pravosudnog informacionog sistema koji daje veran prikaz podataka iz geodetskog katastarskog informacionog sistema. Tri meseca već izdajemo takav list nepokretnosti, a sada su se javili i tvrde da krademo podatke. Zamislite šta bi bilo da smo izdavali bez uredbe koja je regulisala i plaćanje, tvrdili bi i da smo oštetili budžet jer kada papir izdaju notari naplaćuje se 540 dinara, u RGZ-u cena je 1.250 – kaže Cvejić.

Dodaje da u katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta, zbog čega, kada se podnese još jedan zahtev u istom slučaju, on ne može da se okonča dok se ne reše prethodni. Službenicima je, kaže Cvejić, najlakše da obustave postupak jer kompletan predmet, sa prethodnim zahtevima, ne mogu da završe u propisanih pet dana.

Pravna sigurnost

RGZ je u obavezi da za svaku izdatu građevinsku dozvolu izvrši predbeležbu, odnosno da evidentira gradnju objekta koji će po dobijanju upotrebne dozvole biti uknjižen. Međutim, u Beogradu od stotine hiljada kvadrata koji se grade, predbeležen je samo jedan objekat. Iza tog „samo jedan“, čvrsto stojim. Koliko je tu država, Grad oštećen za nenaplaćenu taksu, nije teško izračunati, ali istovremeno to proizvodi i pravnu nesigurnost građana – kaže Srbislav Cvejić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
srbislav cvejić katastar Republički geodetski zavod komora javnih beležnika predmet u katastru

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana