"Švajcarski model" povećava penzije?

"Švajcarska formula" obračuna mogla bi da poveća penzije za oko pet odsto. Ovaj model obezbeđuje da neće doći do većih izdataka nego što je moguće

OD Nove godine penzioneri u Srbiji moći će da računaju na čekove više za oko pet odsto ukoliko se usvoji, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, "švajcarska formula" za usklađivanje penzija. To znači da će na računu onih koji imaju prosečan iznos od 26.335 dinara leći još dodatnih oko 1.300 dinara više.

Nadležni ovih dana kao najadekvatnije rešenje pominju "švajcarsku formulu" koja podrazumeva usklađivanje 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa zaradama.

- Ta formula je jednostavna i razumljiva - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Takođe obezbeđuje da neće doći do većih izdataka za plate i penzije nego što je održivo. Kod, primera radi, usklađivanja sa BDP-om je problem sa kašnjenjem podataka za bruto domaći proizvod, pa imamo i revizije BDP-a. S druge strane, velikom broju ljudi nije baš ni jasno šta je BDP, dok su zarade svima jasne i vidljive.

On dodaje da su podaci o inflaciji i zaradama sada mnogo ažurniji. Na primer, za prošlu godinu se kalkuliše sa rastom BDP-a od 4,4 odsto, ali prema podacima za poslednje mesece izgleda da će se rast korigovati nadole, na 4,2 odsto, pa se postavlja pitanje sa kojim bi se rastom BDP-a zapravo indeksirale penzije, ako bi se koristila druga formula.

Prema statistici PIO fonda dno liste po visini primanja drže poljoprivredne penzije. Na njihove adrese svakog meseca stigne 11.272, tako da će koverte biti deblje za oko 550 dinara. Najniži garantovani iznos za ostale kategorije penzionera je 14.338 dinara i 105.000 njih od 1. januara mogu da računaju na dodatnih 720 dinara.

Stručnjaci objašnjavaju da bi od svih mogućih modela indeksacije penzija o kojima se pričalo prethodnih meseci svaki na kraju dao sličan rezultat, odnosno u jednoj godini jedan model bi dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni generisali sličan rast.

Cilj je da bi dva osiguranika koja su tokom radnog veka uplatili jednak iznos doprinosa, trebalo da dobiju jednaku očekivanu sumu penzija. Modeli, u osnovi, znače da ako se očekuje da osiguranik 10 odsto duže koristi penziju, njegova penzija treba da bude za toliko procenata manja - što većina ljudi smatra pravičnim.

Do 2006. godine iznosi za najstarije su indeksirani upravo po "švajcarskom modelu" koji je tada ukinut zbog insistiranja Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF. Zatim su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.

Svi imaju formule

Sve zemlje Evrope imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena. Rast zarada u obračuna uključuju i Finska, Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska.