U Srbiji je od 2001. godine kada je na štednim računima građana bilo oko 350 miliona evra, štednja beležila konstantan rast, pa ukupna devizna štednja u bankama u Srbiji danas iznosi više od devet milijardi evra, kaže profesor doktor Ismail Musabegović u susret Nedelji štednje.
Prema njegovim rečima, raste i štednja u dinarima što ukazuje da su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje veoma atraktivne, navodi se u saopštenju AIK Banke.
Musabegović očekuje da će početak Nedelje štednje potvrditi povratak poverenja građana u nacionalnu valutu.
Posle značajnih napora monetarnih vlasti najzad je, od građana pa i privrede, prepoznata i prihvaćena "dinarizacija", naveo je Musabegović iako se i pored stimulativnih kamata na štednju u dinarima, daleko veći broj štediša prethodnih godina operedelio za štednju u devizama, što ne znači da zarađuju u stranoj valuti.
Treba napomenuti da je visina kamatne stope bila glavni kriterijum, kojim su se građani rukovodili proteklih godina prilikom odabira banke za štednju. Međutim situacija je danas drugačija i na prvom mestu je sigurnost, smatra profesor.
Očekivanja su, kako je naveo, da će i predstojeću Nedelju štednje u Srbiji obeležiti ustaljena praksa da banke nude atraktivne proizvode, ali da ostaje da se vidi kako će poslovne banke ove godine koncipirati svoje proizvode i usluge i ponuditi ih finansijskom tržištu.
On kaže da je veoma je važno da je štednja građana svake godine veća u proseku oko 550 miliona evra, što, kao je naveo, dovoljno govori o svesti građana, o potencijalu tržišta i poverenju u domaći finansijski sistem.
Tom poverenju značajno je doprinela Narodna banka Srbije koja je sa finansijskog tržišta izopštila one banke koje su kontaminirale bankarski sektor, i pretile da ugroze veoma teško stečeno poverenje, naglasio je profesor.
"Moj savet je da građani i privreda gledaju i druge oblike ulaganja, jer nije štednja samo u banci, postoji i alternativa u smislu kupovine polise životnog osiguranja i ulaganja u investicioni, pa i penzioni fond i sve je to nešto što može da "odbaci", neku zaradu - kamatnu stopu, a i u svakom slučaju se preporučuje diverzifikacija rizika, odnosno raspoređivanje štednje na više mesta", naglasio je Musabegović.
Dakle, glavni motiv za štednju je stvaranje finansijskih rezervi, a ostali razlozi za štednju su, na primer, obezbeđivanje novca za "treće doba", što je i normalno ako se uzme u obzir podatak da je najviše štediša starosnog doba od 35 do 40 godina.
"Zbog svega navedenog široj javnosti, odnosno građanima bi savetovao da pre nego što odaberu valutu, i oblik za ulaganje svoje ušteđevine, obrate pažnju na nekoliko elemenata koje dovoljno govore o ''krvnoj slici'' poslovne banake", naveo je Musabegović.
On smatra da na prvom mestu treba da bude sigurnost, pa solventnost, zatim likvidnost, savremenost i pouzdanost i tajnost.
Prema njegovim rečima, bankarski sistem u Srbiji nema dovoljno domaćih banaka koje su neophodne i veoma važne za razvoj domaće ekonomije, mada kao dobar primer domaće banke, koja ispunjava sve navedene parametre jeste AIK Banka.
On je napomenuo da se svi navedni kriterijumi i parametri za odabir banke kojoj se poverava novac mogu videti, odnosno proveriti u izveštajima koje poslovne banke dostavljaju NBS, kao nezavisnom regulatornom telu.
Ostavi komentar