Prljavi prozori, iskidane roletne, zamandaljena i isto tako prljava vrata na zgradi u centru Beograda, u Makedonskoj 44. Samo prizemlje u funkcionalnom stanju gde je zakupac drogerija DM.
Ima i drugih neprodatih nekretnina koje su u posedu četiri velike državne banke: Jubanke, Investbanke, Beogradske banke i Beobanke. I posle punih 16 godina koliko traje stečaj ovu zgradu nad kojom vlasništvo dele Jugobanka u stečaju i Jubanka, odnosno njeni pravni sledbenici, Agencija za osiguranje depozita ne može da proda. Poslednji put to je pokušala u novembru prošle godine kada je za nju tražila 5,2 miliona evra. Bez uspeha.
Stečaj nad četiri državne banke ušao je u sedamnaestu godinu i kraj mu se ne nazire. Proces usporava veliki broj potraživanja, brojni sudski postupci, a naročito oni sa stranim elementom zbog imovine u Hrvatskoj, Kipru, Njujorku.
U Agenciji za osiguranje depozita (AOD), koja je u sva četiri slučaja stečajni upravnik, kažu da je u dosadašnjem toku stečajnih postupaka održano više od 30 ispitnih ročišta na kojima je ispitano preko 10.000 prijava potraživanja. Neispitano je oko 50 prijava potraživanja i to u postupcima Beogradske banke i Jugobanke, koje su uglavnom inopoverioci podneli u zemlji i u inostranim postupcima.
– S obzirom na to da su u novembru 2017. zaključeni postupci likvidacije poslovnih jedinica u Njujorku, planirano je održavanje ročišta na kojem bi se i ove prijave potraživanja ispitale, čime bi bila ispitana sva prijavljena potraživanja poverilaca, navode u AOD-u.
Nakon sprovedenih glavnih deoba stečajne mase u postupcima Jugobanke, Beobanke i Investbanke do 2015. godine, u toku 2016. i 2017. godine sprovedene su dve naknadne deobe Investbanke, jedna Beobanke i dve delimične deobe Beogradske banke. Poveriocima su u periodu 2016–2017. po svih pet sprovedenih deoba prenete oko 23 milijarde dinara. Dalje namirenje poverilaca uslovljeno je okončanjem parničnih postupaka po osporenim potraživanjima i unovčenjem stečajne mase.
U strukturi stečajne mase, najznačajnije je učešće potraživanja od dužnika, i to pravnih i fizičkih lica. U okviru pravnih lica, dominantno je učešće pravnih lica bivših društvenih preduzeća nad kojima su otvoreni postupci stečaja i u kojima je naplata potraživanja uslovljena unovčenjem imovine, uglavnom nepokretne imovine na teritoriji cele republike. Po osnovu naplate potraživanja od dužnika pravnih i fizičkih lica, sve četiri banke trenutno vode preko 1.000 parničnih i izvršnih postupaka, od čega je oko 200 postupaka s inoelementom.
Najznačajniji deo nepokretne imovine, oko 170.000 kvadratnih metara, sve četiri banke je unovčen prodajom putem licitacija ili tenderom do 2015. godine. Preostala nepokretna imovina je manje atraktivna ili sporna, jer se najveći broj objekata nalazi van Srbije na teritoriji bivših republika SFRJ, od čega je najveća količina sporne imovine u Republici Hrvatskoj, i to imovina Investbanke i Jugobanke u stečaju. U vezi sa spornom imovinom u Hrvatskoj vode se sporovi i pred Evropskim sudom za ljudska prava jer su u domicilnim zemljama iscrpljeni svi pravni lekovi.
U toku 2016. i 2017. godine, za deo nepokretne imovine u zemlji objavljeno je više oglasa o prodaji, ali zbog neadekvatnih ponuda ili nezainteresovanosti kupaca, unovčen je samo neznatni deo imovine. Kada se može očekivati da stečaj u sva četiri slučaja bude okončan?
– Na osnovu odredaba Zakona o stečaju, postupak stečaja može biti zaključen nakon unovčenja pretežnog dela ili celokupne imovine stečajnog dužnika. S obzirom na to da je u postupcima nad Investbankom i Beobankom u stečaju unovčen pretežni deo imovine, ali da postoji veliki broj sporova po osnovu sporne nepokretne imovine ili potraživanja od dužnika, u narednom periodu planirano je intenziviranje aktivnosti na pronalaženju modela zaključenja ovih postupaka. Postupke nad Jugobankom i Beogradskom bankom u stečaju, pre svega zbog inopostupaka u Hrvatskoj i na Kipru, još nije moguće zaključiti, odgovaraju u Agenciji za osiguranje depozita.
U strukturi troškova postupka, najznačajniji su troškovi koji se odnose na parnične postupke, ali i na osiguranje i obezbeđenje neunovčene imovine, pri čemu se oni uglavnom pokrivaju iz tekućih prihoda i priliva po osnovu zakupa poslovnog prostora i delimično iz prinosa od sredstava plasiranih kod poslovnih banaka.
Ostavi komentar