BEOGRAD, 2. januara (Tanjug) - U Srbiji je u toku protekle godine otvoreno pet Startit centara - mesta znanja, inovacija i inspiracije, namenjenih prevashodno domaćoj IT zajednici.
Za one kojima je pojam takozvanih Startit centara još uvek nepoznat, reč je o prostoru u kome se okupljaju svi oni koji se ili bi da se bave tehnologijama i preduzetništvom jer će se u budućnosti kako, kako stručnjaci upozoravaju, podrazumevati da neko ima bar osnovno znanje o tehnologiji i programiranju.
To će, ističu, biti neophodno za obavljanje bilo kog posla, a startapi su zapravo "firma u malom" u kojoj tim ljudi radi na ideji ili proizvodu koju će primeniti i koji je potreban tržištu.
Tokom 2016. Startit centri otvoreni su u Beogradu, Inđiji, Novom Sadu, Majdanpeku, Vršcu, a januaru će svoja vrata otvoriti i centri u Zrenjaninu i Valjevu.
Kako kaže jedan od osnivača Startit centra u Beogradu, Vladimir Trkulja, startapi u Srbiji pokreću se prevashodno u oblastima u kojima se može raditi dobra prodaja i marketing.
"Verujemo da je budućnost Srbije da se što više ljudi bavi tehnologijiom, uđe u IT industriju, osniva nove kompanije koje se bave inovacijama i izbacuju inovativne proizvode i robu na trižište. Za nekoliko godina podrazumevaće se da većina ljudi treba da ima neko osnovno znanje o tehnologiji o programiranju i da će to biti neophodno za obavljanje većeg dela posla", objašnjava sagovornik Tanjuga.
U Startit centru u Beogradu mladima je na raspolaganju prostor za zajednički rad, zatim deo u kome se održavaju različiti programi, uglavnom predavanja, obuke...
Važno je da se ljudi povezuju, da dele resurse i da se korisnici usluga u startit centrima međusobno povezuju, rekao je Trkulja.
Kada je reč o uslugama koje startit centri pružaju, on je kazao da postoji mogućnosti učenja programiranja, zatim postoje obuke za nezaposlene, kursevi za decu koja uče da prave različite igrice...
Takođe, na raspolaganju su i programi za preduzetnike, start-ap akademija u kojoj se "prolazi" kroz sve forme osnivanja startapa, počev od toga kako neku ideju formirati, osmisliti proizvod i slično.
"Bitno je da što više počne da razmišlja o inovativnim rešenjima i proizvodima koji mogu da se ponude tržistu i to je jedna stvar na kojoj se vrlo aktivno radi u Srbiji i regionu", kaže Trkulja.
Kako navodi, primetno je da što se tiče pokretanja biznisa, u Srbiji nedostaje znanja jer mladi nemaju priliku da nauče o tome dovoljno tokom formalnog obrazovanja.
"Primera radi, i kad dođe do realizacije same ideje, definisanja proizvoda, šta je potrebno korisnicima, marketing, prodaja, to je nešto što ljudima često nedostaje", rekao je Trkulja.
Kako kaže, potrebno je više kvalitetnih ideja koje su realne i koje će "preživeti" susret sa stvarnošću i tržištem.
U Srbiji ne postoji sistematizovan pristup u finansiranju startapa od države i državnih institucija, ali postoje privatni fondovi i slični izvori kapitala koji mogu pomoći da kvalitetne ideje dobiju finansiranje, navodi sagovornik.
On ukazuje i da velike kompanije postaju sve svesnije toga jer živimo u doba digitalnih transformacija i tradicionalni biznisi su svesni da neće preživeti ukoliko ne prihvate tehnologiju i ne inoviraju svoje proizvode u neke nove poslove.
U svetu je, kaže, prisutan trend da velike kompanije izmeštaju svoje razvojne timove iz klasičnih korporativnih okruženja i sa malim mladim timovima rade na nekim novim proizvodima koji inače ne bi nastali u okviru njihovih prirodnog okruženja.
"Taj koncept se često zove "open inovation" i mi smo radili projekat u Srbiji ove godine sa nemačkom organizacijom GIZ i uspeli smo u tome da se nekoliko velikih kompanija poveže sa domaćim timovima i rade na razvoju konkretnih proizvoda koje će, nadam se i lansirati", kaže sagovornik Tanjuga.
Startapi u Srbiji pokreću se u oblastima u kojima se može raditi dobra prodaju i marketing.
Kao neke od dobrih primera navodi rešenja za advokatske kancelarije, koje žele da digitalno "vode" svoje klijente, zatim postoji i tim koji se bavi registracijom domena, odnosno olakšavanjem tog procesa...
Takođe u Srbiji postoje i timovi koj su dobili investicije da rade softver koji pomaže programerima da brže pišu kod, takođe i kompanije koja pokušavaju da promene tržiste nekretnina i omoguće ljudima da prodaju nekretnine drugacije od klasičnog načina.
"To su ujedno startapi koji se dominatno pokreću i imaju značajne uspehe. Sama definicija startapa podrazumeva firmu koja je formalno osnovana već grupa koja ima ideju koju će primeni, odnosno dokaže da je to proizvod koji je potreban tržištu", rekao je on.
Tačnih podataka o broju osnovanih startapa nema, ali procenjuje se da je od početka ove godine U Srbiji formirano između 40 i 60 takvih ideja.
Ostavi komentar