Potočarke u Srbiji najviše štite - penzioneri. Stariji sugrađani širom Srbije više od mlađih vode računa o primeni samog Zakona o zaštiti potrošača, najodgovorniji su potrošači, ali su s druge strane i najčešće žrtve onih koji trguju robom izvan prodajnih objekata - upozoravaju iz Pokreta za zaštitu potrošača.
Neodgovorno ponašanje trgovaca, izostanak najavljenih sniženih cena i manja količina robe na akcijama od definisanih, samo su neki nedostaci sa kojima se prosečan potrošač u Srbiji gotovo svakodnevno može susresti.
Ipak, ove manjkavosti u većem broju slučajeva ne mogu promaći oštrom oku penzionera. Bilo da poznaju ključne odredbe Zakona o zaštiti potrošača, ili da samo razmišljaju logično i postupaju intuitivno, iz Pokreta za zaštitu potrošača tvrde da su upravo penzioneri u Srbiji najodgovorniji potrošači. Podaci Pokreta govore u prilog činjenici da penzioneri nisu "dokoni, pa zanovetaju", kako su najčešće stigmatizovani od trgovaca, već da su njihove primedbe uvek na mestu.
Zvaničnih podataka o broju i godištu žalbenika nema, ali u Pokretu naglašavaju da bez sumnje penzioneri najviše ukazuju na propuste trgovaca.
- Izuzetno je značajna činjenica da kada nam se penzioneri obrate i ukažu na neki propust trgovaca, u gotovo 99 odsto slučajeva budu u pravu. To su dakle objektivne i realne primedbe, koje se pre svega tiču problema oko samog formiranja cene, razlike u stvarnoj količini i težini robe u odnosu na iznos koji im je naplaćen i nepoštovanje trgovaca, kada je reč o zalihama robe. Kada je reč o zalihama robe, penzioneri često imaju pritužbe da odu u supermarket, recimo, na Novom Beogradu da pazare robu na akciji, pa kada je ne nađu prodavci ih upute u drugu radnju, recimo, na Banovom brdu, gde im kada dođu saopšte da su zalihe prodate - objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Bogosavljević dodaje da je praksa pokazala da su tvrdnje najstarijih sugrađana u suštini činjenice koje se ne dovode u sumnju, a koje kasnije i sama inspekcija zatekne na terenu.
Ipak, statistika pokazuje i da su pripadnici trećeg doba najpodložniji prevarama trgovaca. U najvećem broju slučajeva reč je o prodajama koje se obavljaju van prodajnih objekata, dakle na vratima ili putem neprestanih telefonskih poziva i insistiranja.
- Iako se u javnosti o tome često govori i penzioneri se upozoravaju na ovu vrstu prodaje, oni su i dalje najugroženija kategorija potrošača - upozorava Petar Bogosavljević.
- Dodatnu okolnost predstavlja činjenica da su ti trgovci naoružani privatnim informacijama, tačno poseduju adrese i brojeve telefona onih penzionera koji su platežno malo sposobniji i koji žive samostalno, bez dece pod istim krovom. To su njihove ciljne grupe na koje se fokusiraju, potom uslede neprestani telefonski pozivi za prodaju robe ili učestala pojavljivanja na vratima samih potrošača.
Problem kod ovog vida prodaje je taj što penzioneri nisu svesni svojih prava i mogućnosti da robu vrate prodavcu u određenom vremenskom periodu kada uvide da im je nepotrebna ili da su prevareni. Otežavajuća okolnost, dodaju iz Pokreta za zaštitu potrošača, jeste i činjenica da prodavci najčešće ne ostave podatke, telefon ili adresu na koju proizvod može da se vrati i traži novac nazad.
- Još jednom apelujemo na najstarije potrošače da se u slučaju ovakvog vida prodaje konsultuju sa mlađim članovima porodice ili zatraže njihovu pomoć kada shvate da su prevareni - zaključuje Bogosavljević.
POVRAĆAJ MOGUĆ U ROKU OD 14 DANA
Po Zakonu kupac ima pravo na povraćaj novca u nekoliko slučajeva. Najpre, u roku od 14 dana kada odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno van poslovnih prostorija, kupovina putem interneta ili kupovina "na vratima", i to bez navođenja razloga i dodatnih troškova.
- Ukoliko kupac izjavi da odustaje od ugovora, smatra se da on nije ni zaključen, te je trgovac u obavezi da bez odlaganja izvrši povraćaj novca, uključujući i troškove isporuke u roku od dve nedelje od dana kada je primio od potrošača zahtev za raskid ugovora. Trgovac može da odloži vraćanje novca dok ne dobije robu koja se vraća ili dokaz od potrošača da je robu poslao trgovcu. Važno je znati i to da je trgovac u obavezi da prilikom povraćaja novca koristi ista sredstva plaćanja koja je potrošač koristio u transakciji - kažu u Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Ostavi komentar