Jedna od poluga koja je trebalo da pokrenu i osavremene srpsku privredu su lizing ugovori. Ali, taj deo finansijske branše najteže podnosi krizu. Kada je početkom ove godine počela primena propisa koji omogućavaju lizing nepokretnosti u većem obimu i rešeni problemi vezani za PDV, izgledalo je da će celoj branši krenuti malo bolje.
Međutim, glavna prepreka razvoju je zatišje koje već duže vlada na tržištu nekretnina i vizok cenzus koji moraju da ispune komapnije koje žele da se bave tim poslom.
U tim uslovima lizing kuće su odlučile da kod nekretnina daju prednost privredi i preduzenicima kao sigurniim klijentima, dok će građani za kupovinu stana na lizing sačekati bolje dane.
Razlog je pre svega u uslovima koji bi bili nešto nepovoljniji nego kod kredita. Trošak lizing naknade bio bi nešto veći nego što je kamata na stambene kredite. U ova krizna vremena kod računanja ukupnih troškova bitan je ne svaki procenat kamate već i svaki promil.
Osnovne prednosti finansijskog lizinga u odnosu na kredit su manji rizik i kupovina stanova bez hipoteke. Sigurnost onoga ko uzima nepokretnost na lizing je veća jer, ako kupac stana ne može da otplaćuje rate, on ostaje samo bez te nepokretnosti, dok se kod kredita gubi i nepokretnost na koju je stavljena hipoteka, kao obezbeđenje pozajmice.
– Očekujemo da će u godinama koje dolaze finansiranje nepokretnosti putem lizinga doživeti značajan rast i uticati na kretanja na tržištu nekretnina – navodi predsednik Izvršnog odbora Inteza lizinga Nebojša Janićijević i dodaje da "glavni problem skromnog razvoja te lizing delatnosti kod nas leži u samom tržištu nekretnina".
Ostavi komentar