Imate stan, malo ga sredite, opremite, krenete sa izdavanjem i eto lake zarade. To misle svi koji čitaju medijske naslove o sve češćem izdavanju nekretnina po principu "stan na dan". Istina, u teoriji to zvuči idealno, ali da li je zaista sve tako jednostavno?
Ako malo pretražite sajtove videćete da su preplavljeni ponudama stanova koji se izdaju na dan, čak toliko da je nemoguće ne zapitati se da li je to zaista tako unosan posao kako se priča.
- Pre jedno sedam, osam godina ovo je zaista bio veoma isplativ posao. Nije bilo puno apartmana, ponuda hotela je bila slaba. Ljudi su shvatili da će broj turista rasti i svako ko je imao suteren, potkrovlje, stan koji je nasledio i slično, odlučio je da to malo našminka i oglasi preko interneta. Pored toga, u međuvremenu je otvoren i veliki broj hotela, motela, hostela... Time smo došli do toga da u Beogradu imamo veliku ponudu smeštajnih jedinica, dok je potražnja za smeštajem skoro duplo manja. Tako da ne, ovo nikako nije laka zarada - kaže sagovornik eKapije koji se bavi izdavanjem apartmana na dan, a koji priznaje da se i sam "upecao" na priču o lakoj zaradi, što ga je pre godinu dana i ohrabrilo da uđe u ovu poslovnu avanturu.
Kako kaže, njegova prednost je bila to što ima stan u centru Beograda. Otišao je u banku, podigao kredit, renovirao stan i krenuo sa radom.
- Jako je bilo teško u početku, ništa nisam znao, nisam imao koga da pitam. Vremenom sam upoznao ljude iz te branše, ali su oni svoja iskustva i "fore" čuvali strogo za sebe. Danas imam osam apartmana, ali kako je došlo do prezasićenja tržišta, izgleda da ću ih imati sve manje.
Iskustvo našeg sagovornika govori da, ako želite ozbiljno da se bavite ovim poslom, potrebna su i velika ulaganja. Neka okvirna cifra kreće se oko najmanje 5.000 eura, s obzirom da ćete najverovatnije morati da renovirate stan, opremite ga tako da gostu bude pre svega udobno, kupite nameštaj, peškire, posteljinu, grejna tela ukoliko stan nije priključen na centralno grejanje, klima uređaje, posuđe... Ali tu ulaganjima nije kraj. Tek kada krene posao, postanete svesni troškova koji često, naročito u početku, prevazilaze zaradu.
- Svakog meseca računajte na troškove kao što su struja, voda, komunalije, pranje posteljina, kupovina potrošnog materijala, porez na imovinu... Da biste razradili posao morate cene da spustite na minimum. Tako dolazite i do prvih ocena gostiju koje su veoma bitne. Okvirna cena za noć u Beogradu iznosi 35 evra, prosečan broj noćenja 1,8 odsto, dok je prosek popunjenosti apartmana na godišnjem nivou je 15-ak dana mesečno... Samim tim, računajte da je potrebno najmanje godinu dana da počnete da dolazite do željenog broja noćenja i neke zarade - priča sagovornik eKapije.
Tako, na primer, za apartman od 40 metara kvadratnih mesečno možete zaraditi 600-1.000 evra. Od toga ćete za čišćenje morati da platite 60-100 evra, na pranje posteljina ode 40-60 evra, na račune oko 100 evra, potrošni materijal mesečno košta oko 30 evra. Često imate i nepredviđene troškove - kvarovi, situacije kada gost nešto polomi (namerno ili nenamerno), zatim troškovi goriva ako ne živite u blizini apartmana, jer svakog gosta neko mora da dočeka, ali i da isprati.
- I niko tu ne uračunava najvažniji trošak, a to je vaše vreme. To je ogroman trošak, imajte to u vidu. Ovo je posao koji radite 24 sata dnevno ako želite da budete uspešni - kaže naš sagovornik.
Većina stanova koji se izdaju po sitemu "stan na dan" i dalje se nalazi u sivoj zoni, tako da ne postoje tačni podaci o broju ovakvih smeštajnih jedinica u Beogradu. Ipak, oni koji su rešili da ovo bude njihov primaran posao, svesni su da će, ako već to nisu uradili, morati da legalizuju svoje objekte. A da bi to uradili moraju da urade kategorizaciju apartmana, prijavu boravka gosta, plate boravišnu taksu za goste i naravno plate porez.
- Ovo je naravno jako komplikovano i oduzima mnogo vremena. Dovoljno je da kažem to da samo da prijavite boravak gosta morate da popunite beli karton, uzmete pasoš od gosta, odneseta ga u MUP gde morate priložiti i dokaz da ste vlasnik nekretnine u kojoj će boraviti gost (vlasnički list) i vašu ličnu kartu najkasnije 48 sati od trenutka kada gost uđe u republiku Srbiju. Dakle naoružajte se vremenom i strpljenjem - kaže naš sagovornik.
Pojednostavljivanje procedure
Ipak, kako najavljuju iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za eKapiju, uskoro će sve ove procedure biti značajno pojednostavljene uvođenjem usluge E-turist.- Po prvi put u novijoj istoriji Srbije stvorili su se uslovi da se turizam i ugostiteljstvo sistemski regulišu sa dva zasebna zakona - Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu. Neki od ciljeva Zakona o ugostiteljstvu su borba protiv sive ekonomije i unapređenje poslovnog ambijenta za fizička lica pružaoce usluga smeštaja. Na ovaj način ispuniće se višegodišnji zahtevi da plaćaju paušalni porez što je već praksa i u regionu. Iznos poreza bi trebalo da bude u visini od 5 odsto od prosečne bruto zarade u Srbiji u prethodnoj godini pomnoženo brojem ležaja (maksimalno do 30) u zavisnosti od kategorije turističkog mesta. Namera je da legalno rade tokom cele godine uz relativno niske obaveze. Ove navedene mere u pogledu paušalnog plaćanja poreza predmet su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji je trenutno u skupštinskoj proceduri - navode iz Ministarstva.
Kao još jedna od olakšica, Zakonom o ugostiteljstvu predviđeno je da će oni koji se bave ovim poslom moći da pružaju ugostiteljske usluge bez posrednika.
- Takođe, Zakonom o ugostiteljstvu uvešće se Centralni informacioni sistem (E-turist) u oblasti ugostiteljstva i turizma kao jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji će sadržati sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga će se vršiti njihova evidencija i unosiće se drugi podaci koji će biti važni za unapređenje promocije i rezultate srpskog turizma. Oba nova zakona Vlada je uputila Narodnoj skupštini na usvajanje i trenutno se zakoni nalaze u skupštinskoj proceduri. Čim stupe na snagu stvoriće se pravni okvir za realizovanje svih navedenih mera - kažu nam u Ministarstvu turizma.
U cilju suzbijanja sive ekonomije propisuje se i to da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja.
S obzirom na to da se većina apartmana koji se izdaju na ovaj način nalazi u privatnim stanovima, postavlja se pitanje kako će moći da se vrši inspekcija onih koji rade nelegalno. Iz ministarstva kažu da upravo ovim zakonskim rešenjima nastoje da regulišu problem sive ekonomije. Inspekcija fizičkih lica koja nelegalno izdaju svoje stanove poverena je lokalnim samoupravama. Onima koji i dalje budu rešili da izdaju stanove bez prijave, prete i novčane kazne, čiji maksimalan iznos za fizička lica koja rade u sivoj zoni iznosi od 130 do 150 hiljada dinara.
Ostavi komentar