Kamate na štedne uloge su iz godine u godinu sve manji, ali podaci NBS-a pokazuju da i pored toga štednja građana raste.
U ovom trenutku na štednim računima u bankama nalazi se oko 57,1 milijarda dinara, dok je devizna štednja oko 9.800 miliona, od čega je gotovo 91 procenat štednja u evrima, kažu za Kamaticu iz Narodne banke Srbije, i dodaju da je ove godine dinarska štednja povećana je za 13,8, a devizna za 4,6 procenata.
Kamatica je istraživala šta su nam banke spremile za predstojeću Nedelju štednje.
Većina banaka usled velike likvidnosti neće ponuditi bolje kamate, ali pojedine su ipak odlučile da tradicionalno obraduju svoje klijente.
Kako nam je rečeno u Jubmes banci, planiraju da stimulišu dugoročnu štednju povećanjem kamatnih stopa za štedne uloge oročene u evrima na period od 24 i 36 meseci, a za sve koji oroče novac od 15. novembra do kraja 2018. godine, kamata će iznosti dva procenta godišnje.
„U odnosu na 2014. godinu kada su vrednosti euribora-a bile pozitivne, sada kontinuirano padaju, što je posledično dovelo do toga da kamate na štednju, prateći kretanje ovih stopa, padaju. Što se tiče očekivanja u narednom periodu, kretanje kamatnih stopa na štednju i dalje će zavisiti od kretanja euribora. Ove stope pokazuju blagi oporavak tokom 2018. godine, tako da je neko očekivanje da je sa snižavanjem kamatnih stopa na štednju završeno i da u budućnosti možemo očekivati rast kamatnih stopa na štednju, u početku verovatno nešto blaži“, objašnjava Miloš Vujnović, predsednik izvršnog odbora Jubmes banke.
Iz NLB banke kažu da su pripremili posebnu ponudu za Nedelju štednje. Pa je tako depozite u evrima moguće oročiti na period od 12, 14 ili 25 meseci, a efektivna kamatna stopa biće od 0,85 do 1,35 procenata, dok je dinarske štedne uloge moguće oročenje na period od šest do 24 meseca po kamatnoj stopi od 3,53 do 4,16 posto.
„S obzirom na visok nivo likvidnosti banaka i stope rasta svetskih ekonomija i pored očekivanog blagog rasta, nije realno očekivati da kamate na štednju dostignu nivo iz 2014. godine. Do osetnog rasta kamata na štednju bi moglo doći samo u slučaju jako ubrzanog ekonomskog rasta i ekspanzije investicionih aktivnosti na globalnom nivou, a to svakako nije u skladu sa očekivanjima za narednih nekoliko godina“, kaže Vlastimir Vuković, član izvršnog odbora NLB banke.
Sberbanka će ponudu za „Nedelju štednje“ produžiti do kraja 2018.godine. Za štednju u evrima, na rok od 15 meseci, ova banka nudi nominalnu kamatnu stopu do 1,3 procenata, a klijenti koji oroče više od 20.000 evra Sberbanka poklanja i jednogodišnje putno osiguranje kako za deponenta tako i za članove uže porodice.
Prema rečima bankara, osim visine kamatne stope, klijenti biraju banku i na osnovu toga da li može da im ponudi kompletna finansijska rešenja, a ne samo proizvod ili uslugu koji su im potrebni u datom trenutku.
Takođe, danas sve više ljudi „diverzifikuje“ svoj rizik, odnosno svoje štedne uloge podeli na više banaka, i ne vezuje se samo za jednu banku, a da podsetimo da je iznos depozita do 50.000,00 obezbeđen garancijom države, pa je podela velikih uloga na više računa svakako dobra odluka, dodaju iz Kamatice.
bolje je kupiti 1.77 m3 drva, nego dati novac drugome da ge okrece...
U banci su mi objasnili da država garantuje ukupno 50000 EUR za jedan JMBG (svi ulozi u svim bankama za jedan JMBG zbirno) a ne da se garancija odnosi na svaki pojedinačni ulog. Da li vi tvrdite drugačije?
RE: bolje je kupiti 1.77 m3 drva, nego dati novac drugome da ge okrece...
O kako je lepo biti glup . . .
...i ja sam tako nešto slično čula, da ako klijent ima npr, u 6 banaka po 10.000 evra, znači ukupno 60.000, u slučaju neke krize , može da računa na samo 50 hiljada a sa onih 10 može da se pozdravi, iako su pojedinačni ulozi bili na svega po 10 hiljada.
Mada, koja je verovatnoća da u istom trenutku, isti dan skikne 5 banaka odjednom....