Šta bi bilo kada bi poslodavci isplaćivali bruto platu?

Zašto zaposleni u Srbiji, kao u većini razvijenih zapadnoevropskih zemalja, ne dobijaju bruto platu? Da li je moguće da se zarade i kod nas isplaćuju radnicima u punom iznosu, a da onda oni sami odluče koliko će izdvajati za socijalno, a koliko za penziono osiguranje i da li će se odlučiti za privatne lekare i fondove ili državne.

U srpskoj javnosti već neko vreme je veoma aktivna liberalna ekonomska struja koja se zalaže za to da treba isplaćivati bruto, a ne neto zarade. U odbranu takvog stava oni navode tri razloga. Prvi se tiče uvida „običnih“ ljudi u to koliko su u našoj zemlji porezi i doprinosi visoki. Prema njihovoj računici, svaki radnik od 1. januara do 6. juna radi za državu, a od tog dana do kraja godine za sebe.Tako da čak38,7odsto ukupne bruto sume ide državi.

Drugo, ako bi zaposleni primali bruto platu, mogli bi da biraju gde će se lečiti,da li privatno ili ne. Takođe, prema njihovom mišljenju, svako bi mogao da odluči da li da uplaćuje životno osiguranje ili da štedi. U tom slučaju ne bi postojala ni obaveza poslodavaca da u ime radnika uplaćuju novac PIO fondu.

Na kraju, treći razlog koji navode u prilog isplaćivanja bruto, a ne neto zarade, više je političke prirode. Kako kažu, bilo bi jasnije gde ide novac građana. Tako bi isplaćivanje bruto plate, prema liberalnom konceptu,otvorilo prostor za veću ulogu građana u odlučivanju o javnoj potrošnji.

Sa druge strane, postavlja se pitanje da li bi država samo iz budžeta mogla da isplaćuje penziju za oko 1,6 miliona penzionera, i da li bi ona tada bila još mizernija od sadašnje prosečne, koja iznosi 26.732 kod zaposlenih, 24.951 kod samostalnih delatnosti, a 11.207 kod poljoprivrednika. Da li bi građani zaista iz punog, bruto iznosa, izdvajali za penziju ili bi sve išlo u tekuću potrošnju? Pitanje je i koliko je razvijen drugi stub penzionog sistema, tržište hartija od vrednosti i investicioni fondovi, gde većina zaposlenih u zapadnim zemljama štedi za starost.

Blic Biznis je u razgovoru sa stručnjacima pokušao da odgovori na pitanje da li je ovakav scenario kakav predlaže liberalna struja - isplata punih bruto zarada zaposlenih, moguć u Srbiji, kao i šta bi to značilo u praksi.

"Građani ne bi uopšte uplaćivali u fond"

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić pre svega kaže da je pitanje bruto plata u uređenim zemljama gotovo bespredmetno.

- Može i jedno i drugo, ali se polazi od toga da su građani savesni i da će odvajati zaista onoliko od bruto plate za penzije koliko bi i trebalo. U sistemu kao što je naš, kada bi prešli na bruto isplatu, imali bismo nekoliko rizika. Prvo, zbog toga što su u Srbiji jako niske plate građani ne bi uopšte razmišljali o budućnosti – smatra Savić.

Prema njegovim rečima, samo mali broj zaposlenih bi zaista uplaćivao za penzije i to oni koji imaju visoke zarade.

"Još više socijalnih slučajeva"

- Zbog toga bismo posle nekog vremena došli u situaciju da imamo mnogo više socijalnih slučajeva nego što imamo danas. Čak i nekih ljudi koji uopšte ne moraju da budu socijalni slučajevi to bi postali. Ljudi misle samo na sadašnjost. Da je to tako pokazuju podaci o kreditnoj zaduženosti građana. Uzmu sada novac, idu na more, a posle godinu dana otplaćuju kredit i imaju problema sa novcem – kaže Savić.

On ističe da nisu građani Srbije toliko nesavesni, već da su prinuđeni na takvo ponašanje zbog besparice, odnosno jako niskih zarada.

Poslodavci po zakonu moraju da plate doprinose, a platu ne moraju

- Bojim se da bi zbog toga veliki broj ljudi ostao bez penzije. Druga stvar, naši poslodavci sada po zakonu moraju da plate poreze i doprinose državi, a platu radnicima ne moraju. Sada imamo mnogo primera da poslodavci mesecima, pa čak i godinama, ne plaćaju ni poreze i doprinose državi, a kamoli plate. Pitanje je da li bi oni davali radnicima bruto plate ili bi se opet oslonili na neku svoju računicu – naglašava Savić.

Kako održati penzioni sistem?

Kako dodaje, teško je rešiti pitanje penzionog sistema u kome postoji novac ljudi koji su 20, 25 ili 30 godina uplaćivali sredstva.

- Ko će njima da nadoknadi novac. Mi nemamo penzioni sistem kao što je, na primer u Americi, u kome se taj novac ulaže u investicione fondove i kupuju vrednosne hartije, pa se on tako oplođuje. Mi se finansiramo iz tekućeg rada. Dakle, svi oni bi pali na teret budžeta – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, dobra stvar je da ceo svet produžava radni vek, pa tako i Srbija.

- To je dvostruko dobro rešenje jer ljudi kasnije idu u penziju i kasnije „padaju“ na teret države, a sa druge strane još zarađuju i uplaćuju doprinose i manje vremena koriste penziju – kaže Savić.

Ekonomista Miroslav Zdravković slaže se sa tim da bi u Srbiji zbog niskih plata građani pre potrošili novac nego uplatili za sebe zdravstveno i penziono osiguranje. Kako navodi, primer za to je zaduživanje stanovništva koje je nakon krize devedesetih bukvalno „eksplodiralo“od 2000.do 2008.godine.

Takođe, on naglašava da bi se isplatom bruto zarada napravila ogromna rupa u budžetskim prihodima koja bi na mesečnom nivou iznosila oko 57 milijardi dinara, ako ja se ničim ne bi mogla zakrpiti.