KOPAONIK, 9. marta (Tanjug) - Srbiji su potrebne investicije, a domaći i strani investitori bi trebalo da imaju jednake uslove, ocena je sinoćnjeg panela "Doprinos stranih i domaćih investitora razvoju Srbije" na Kopaonik biznis forumu.
Predsednik Grčko-srpskog poslovnog saveta Simeon Comokos istakao je da investicije donose blagostanje, te da bez ulaganja nema prosperiteta.
"Srbija je proteklih godina učinila dobre stvari i nadamo se da će nastaviti tim kursom. Moj osećaj je da Srbija ima pred sobom svetlu budućnost, ne samo iz ekonomskih razloga, već i geopolitičkih", naglasio je on.
Comokos je kazao da će produbljivanje odnosa Srbije sa EU privući investitore.
Istovremeno je naglasio da je dobro što i domaći investitori ulažu, jer je to dobar signal stranim investitorima.
Predsednik SPK Privrednik Zoran Drakulić rekao je da je šuština da od 2009.godine čujemo stalno da Srbija ima potencijal ali nikako da se realizuje.
"U ovom trenutku da bi Srbija imala stabilan razvoj i podigla životni standard ljudi treba da imamo godišnje 4 milijardi evra investicije i rast više od 5 odsto. Mislim da Srbija ima taj potencijal, ima toliko polja gde je moguće investirati, od poljoprivrede, energetike, IT sektora, do turizma i drugih privrednih sektora", objasnio je on.
Drakulić je ukazao da postoji i veliki potencijal malim i srednjim preduzećima.
Naveo je da postoji veliki broj malih i srednjih preduzeća koja su najmanje zadužena u Evropi, a uzrok tome je da ti ljudi nemaju programe na osnovu čega bi investirali u svoj biznis, a s druge strane postoji istorijski strah od inevstiranja.
Drakulić je rekao da niko u Srbiji nema ništa protiv velikih koncerna, ali da domaći inevstitori žele isti tretman.
"Nema srpske privrede bez srpskih privrednika", podvukao je on.
Kao primer nejednakog tretmana naveo je primer jednog neimenovanog člana Kluba koji želi da investira više od 200 miliona evra, a dve godine nije dobio licencu, a stranac bi brže došao do dozvole.
"Jedan naš član čeka na licencu za obnovljivu energiju osam godina. Ko bi podržao takav projekat toliko dugo", upitao je on.
Direktor za razvoj IKEA za jugoističnu Evropu i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Vladislav Lalić istakao da treba da postoji fer utakmica, i da se zajednički radi na privrednom rastu.
Ukazao je da i IKEA nije imala nimalo lak put za realizaciju ulaganja u Srbiji.
"Priča IKEA u Srbiji traje 25 godine, počela je 1991. Posle drugog pokušaja koji traje osam godina konačno smo doživeli da će se realizovati"; naglasio je Lalić.
Što se tiče naplatne rampe, rekao je da je IKEA pogurala naplatnu rampu, jer je to deo infrastrukturnog razvoja u ovu oblast, u šta će IKEA investirati 9,6 miliona evra.
Lalić naglašava da jednakost među investitorima mora postojati.
IKEA će, prema njegovim rečima, doneti veliki pomak u pravima potrošača, jer dolazi sa velikim paketom koji donosi povrat proizvoda koji će se kretati od 90 dana do neograničenog roka, kao i duže garancije.
Doprineće da se prava potrošača, koja su već unapređena, podignu na još viši nivo, uveren je Lalić.
IKEA, kako je dodao, planira da otvori još jednu robnu kuću u Beogardu, a dinamika otvaranja druge biće vezana za poslovanje prve.
Predsednik PSP Farman Branislav Grujić ukazao je na problem da privatni sektor nema mogućnost da dođe do investicionog potencijala.
S tim u vezi je rekao da je neophodno imati fondove koji bi malim i srednjim preduzećima dali kapital potreban za dobijanje kedita kod komercionalnih banaka.
"Bez podrške tim investitorima vrlo je teško da strani ulagači obezbede sto odsto nivo investicija potreban našoj zemlji. Ako vlada uspe da nađe snage u sebi da aktivira preduzetnički duh mogli bi za sedam godina napraviti investicioni bum", uveren je on.
Predsednica Izvršnoj odbora Mirabanke Ilinka Rozeti rekla je da su iskustva pokazala da je razvoj snažniji u pretpristupnom periodu nego posle.
Ona je kazala da Srbija ima veliki potencijal i interesantno tržište, te da veruje u dalji napredak.
Svi učesnici su se složili da je potrebna podrška države i da ostavi preduzetnike da se bave svojim poslom, a ocenili su da bi bilo dobro uključiti privrendnike u donošenje zakona.
Ostavi komentar