Srbija planira gradnju dve hidroelektrane u narednoj godini

Srbija planira da 2023. godine započne gradnju dve velike hidroelektrane, „Đerdap 3“ i „Bistrica“, ukupne snage više od 3.000 MW, kako bi nadomestila nedostatak električne energije od oko 20%, koju ove godine uvozi i plaća i po cenama koje su više od 500 EUR po megavat satu

Izrada nove projektno-tehničke dokumentacije je počela prošle godine, jer je ranije rađena zastarela, a trebalo bi da bude završena sledeće godine. Vlada Srbije je te projekte proglasila projektima od posebnog, državnog interesa.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da bi hidroelektrana Đerdap 3 imala 2.200 MW i još po 200 MW bi proizvodile solarna i vetroelektrana, ukupno 2.600 MW.

– To bi bila hibridna reverzibilna hidroelektrana, radila bi se po fazama, 600 MW bi bila prva faza. Prva faza bi mogla biti na mreži do 2025. godine i neke procene nam govore da bi to moglo biti dve milijarde evra, ali to su samo procene – rekla je Mihajlović.

Zbog suše hidroelektrane prepolovile proizvodnju

Hidroelektrana „Bistrica“ bi bila od 600 MW, a okvirne procene govore da bi koštala 700 mil EUR. Kada se sledeće godine završi i ta projektno-tehnička dokumentacija mora se obezbediti i izvor finansiranja za obe hidroelektrane.

– Osim toga, EPS mora da uđe u strateško partnerstvo za obnovljive izvore energije, da oni koji hoće da grade velike solarne elektrane i vetroelektrane od 1 GW ulaze u partnerstvo sa EPS-om tako da EPS ima 50% ili većinsko vlasništvo, da balansiranje radi EPS za strateškog partnera, a da struja koja se proizvede prvo ide za domaće potrebe, a višak za izvoz – istakla je Mihajlović.

Srbija 70% električne energije proizvodi u termoelektanama, a 30% je iz obnovljivih izvora. Ove godine su, zbog suše i pada vodostaja, hidroelektane skoro prepolovile proizvodnju koja je iznosila samo 15% prosečne.

Vetroelektrane u Srbiji imaju instalisanu snagu od oko 500 MW. Kapaciteti za solarnu energiju su oko 50 MW, ali država pokušava da stimuliše domaćinstva koja su najveći dnevni potrošači struje (42%), da uz subvenciju od 50%, postavljaju panele na krovove.