Srbija najviše uvozi drumska vozila i naftu

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije prošle godine je iznosila 34,4 milijarde evra, što je porast od 12,9 odsto u odnosu na 2016. godinu, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se dodaje, izvoz robe imao je vrednost od 15 milijardi evra, što je povećanje od 12,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 19,4 milijarde evra što predstavlja povećanje od 13,6 odsto.

Deficit iznosi skoro 4,3 milijarde evra, što je povećanje od 19,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,0%), sledi Beogradski region (26,4 %), region Šumadije i Zapadne Srbije (24,6%), region Južne i Istočne Srbije (16,0%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,9%); slede region Vojvodine (27,5%), region Šumadije i Zapadne Srbije (16,4%), region Južne i Istočne Srbije (9,5%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Zemlje članice Evropske unije čine 64 odsto ukupne razmene, a Srbija je najviše izvozila za Italiju, Nemačku, BiH, Rusiju i Rumuniju. Uvoz je najviše išao iz Nemačke, Italije, Kine, Rusije i Mađarske.

Najviše su izvožene električne mašine i aparati, potom drumska vozila, voće i povrće, obojeni metali i proizvodi od kaučuka. Srbija je, s druge strane, najviše uvozila drumska vozila, naftu, električne mašine, industrijske mašine i medicinske i farmaceutske proizvode.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od dve milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, proizvoda od metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi tri milijarde, a uvoz 930 miliona dolara za posmatrani period.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Švedskom i Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom.

Sledi deficit sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa),Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Indijom, Grčkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati), navodi se u saopštenju RZS.