Građani Srbije, iako sa znatno nižim standardom nego oni u EU, troše dvostruko više energije nego stanovnici razvijenih zemalja EU.
Srbija i u ovu zimu ulazi s niskim nivoom energetske efikasnosti zbog nedovoljnog ulaganja u izolaciju objekata.
O tome da energiju bacamo kroz prozor govori i podatak da je potrošnja električne energije po jedinici stambene površine kod nas u samom vrhu u Evropi i iznosi oko 200 kilovat-časova, a u zemljama EU u proseku je 140 kilovat-časova.
Vaš novac prosto curi jer niste energetski efikasni, ističu strani stručnjaci za energetsku efikasnost, i ukazuju na to da bismo merama energetske efikasnosti mogli uštedeti 30 do 40 odsto energije, koje inače uvozimo oko 30 odsto. Najviše energije troše potrošači u javnom i privatnom sektoru, posebno u neizolovanim zgradama i kućama bez fasade, koje se neretko mogu videti posebno na jugu Srbije, dok se manje energije troši u industriji i privredi jer su, nažalost, nerazvijene, ali se i tu veliki deo energije troši neracionalno.
Srbija je, po evropskim direktivama, preuzela cilj da do 2018. godine finalnu potrošnju energije smanji devet odsto u odnosu na 2008, kada je potrošnja energije kod nas iznosila oko deset miliona tona ekvivalentne nafte. Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac izjavio je da će Srbija uspeti da ispuni taj cilj i da smo već na dobrom putu da to postignemo, kao i da nikakve velike projekte nije potrebno realizovati da bismo došli do tog cilja.
"Jedna od mera kojom ćemo to postići je energetsko označavanje uređaja, što kod kupaca ima takav efekat da će svako da kupi malo skuplji proizvod koji je energetski efikasniji, posebno kada se zna da svaka energetski efikasnija klasa uređaja donosi uštedu energije do deset odsto", rekao je Banjac.
On je ukazao na to da se energetska efikasnost javnih zgrada širom Srbije podiže i kroz realizaciju projekata koji se finansiraju iz Fonda za energetsku efikasnost, čiji je budžet ove godine iznosio 180 miliona dinara, a sledeće godine će biti isto toliki.
"Upravo se završava 11 projekta na školama, zdravstvenim centrima i javnim zgradama u raznim delovima Srbije, u koje je iz tog fonda uloženo 90 miliona dinara, na osnovu prvog javnog poziva", naveo je Banjac.
Ostavi komentar