Rast potrošačkih cena u 2014. godini u Srbiji iznosio je 1,7 odsto, što je najniži nivo inflacije u protekle četiri decenije, pokazuje analiza Ministarstva trgovine. Potrošačke čene su prošle godine, kako se navodi u analizi, imale višestruko manji intenzitet rasta nego u godinama od kada se inflacija meri rastom potrošačkih cena, sa izuzetkom 2013.
Tako niska inflacija nije evidentirana u poslednjih četrdesetak godina, s tim što je najmanji intenzitet evidentiran 2006. godine, kada je iznosila 6,6 odsto, merena indeksom cena na malo, konstatuje Ministarstvo trgovine.
Ostvareni rast potrošačkih cena prošle godine, značajno je ispod projektovane inflacije utvrđene Fiskalnom strategijom za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu (5,5 odsto), kao i ciljane inlacije za period od 2012. do 2014. u Memorandumu Narodne banke Srbije, od četiri odsto plus/minus 1,5 odsto.
Na ostvarenu inflaciju, uglavnom su delovale cene hrane i bezalkoholnih pića, s obzirom na to da su cene neprerađene hrane, uglavnom usled klimatskih uslova, povećane za 5,4 odsto, što se odrazilo i na opšti rast cena hrane od 2,5 odsto.
Tako su značajno povećane cene konzumnih jaja 25,7 odsto, voća 19,9, i povrća šest odsto. Rast cena zelene pijace odrazio se i na rast cena prerađene hrane sa 0,5 odsto, pre svega kod prerađjevina od voća 17,6 odsto.
Kod brašna, hleba, peciva, mleka, mlečnih proizvoda, šećera, jestivog ulja, svežeg i smrznutog mesa, voća i povrća povećana je niža stopa poreza na dodatu vrednost sa osam na 10 procenata, a izvršeno je redovno usklađivanje dinarskih iznosa akciza i kod kafe i alkoholnih pića.
Povećanja PDV-a sa osam na 10 odsto izvršeno je i kod lekova, veštačkih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, udžbenika, dnevnih novina, ogrevnog drveta, usluga smeštaja, ulaznica za pozorišne i bioskopske predstave, prirodnog gasa, stambeno komunalnih usluga i prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju.
To povećanje nije se odrazilo na cene svih proizvoda i usluga, a izvršeno je i redovno usklađivanje dinarskih iznosa akciza i kod biogoriva i biotečnosti.
Značajno dejstvo na rast inflacije imale su cene vezane za stanovanje - voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 3,4 odsto, rekreacija i kultura 5,8 odsto, po osnovu viših cena komunalno stambenih usluga, odnosno paket aranžmana.
S druge strane, na ublažavanje opšte stope, delovale su niže cene odeće i obuće, nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stana, kao i transporta- po osnovu nižih cena benzina za šest odsto.
Na ostvareni niži nivo inflacije od planirane, uticale su i regulisane, odnosno kontrolisane cene koje su povećane za 1,2 odsto. U okviru te grupe, cene cigareta su povećane samo 0,8 odsto i pored činjenice da je izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa godišnjim iznosom potrošačkih cena u 2013. godini, ističe se u analizi.
Takođe se ukazuje da su, i pored toga što je kurs dinara značajno pao (više nego trostruko u odnosu na opšti rast potrošačkih cena), cene robe široke potrošnje povećane za svega 0,6 odsto usled smanjene tražnje.
Ostavi komentar