BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2016. godine iznosila je 31161,9 miliona dolara, što je porast od 7,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Gledano u evrima to je 28001,5 miliona evra, i predstavlja porast od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 13654,6 miliona dolara, što čini rast od 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 17507,3 miliona dolara, što je za 5,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12268,3 miliona, i to je povećanje od 11 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15733,2 miliona, što predstavlja povećanje od 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 3852,8 miliona dolara, što čini smanjenje od 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 3465 miliona, što je smanjenje od 10 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,1 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (31,8 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,6 odsto), Beogradski region (25,5odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,9 odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8 odsto), slede Region Vojvodine (26), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,9 odsto), a oko 0,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.
Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,9 odsto (7080,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,2 odsto (5075,2) i oprema, 11 odsto (1497,8).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,8 miliona dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2 odsto (9322,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6 odsto (3258,4), i oprema, 11,7 odsto (2047,3).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,4 odsto (2875,8 miliona dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija (2006,8 miliona dolara), Nemačka (1801,9), Bosna i Hercegovina (1141,1), Rumunija (771,4) i Ruska Federacija (729,9).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Nemačka (2259,8 miliona dolara), Italija (1826,2), Kina (1457,1), Ruska Federacija (1354,1) i Mađarska (798,2).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije čine 64,7 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1751,6 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi.
Izvoz Srbije iznosi 2448,6 a uvoz 697 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 351,3 odsto u okviru CEFTA-e.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imaju drumska vozila (1420,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (1146,6), povrće i voće (742,3), žitarice i proizvodi od njih (627,3) i pogonske mašine i uređaji (619,5).
Izvoz ovih pet odseka čini 33,4 odsto ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila (1719,8 miliona dolara), nafta i naftni derivati (938,1), električne mašine i aparati (814,3), industrijske mašine za opštu upotrebu (606,6) i predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (501,9), a njihov uvoz čini 26,2 odsto ukupnog uvoza.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,5 odsto.
U novembru 2016. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 1288 miliona dolara, što čini povećanje od 19,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 1608,5 miliona dolara, što je povećanje od 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1188,7 miliona evra, što čini povećanje od 19,8 odasto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 1485,2 miliona evra, i beleži povećanje od 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2016 / oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,8 odsto i pad uvoza za dva odsto.
Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2016 / oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,9 odsto i pad uvoza za 1,8 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine za novembar na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (58 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu kukuruza (52 miliona dolara), na trećem je izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 32 miliona dolara, sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 23 miliona dolara...
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (60 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.
Drugi po značaju je uvoz delova i pribor za motorna vozila (49 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (29 mil. dolara).
Ostavi komentar