Da bankama u Srbiji dobro ide, nije nikakva novost. I šestomesečni rezultati poslovanja upravo to potvrđuju. To, međutim, nije jedini pokazatelj o profitabilnosti, već je svakako i to što u poslednje vreme ne samo da lako nalaze nove vlasnike već domaći biznismeni vide u tome novu poslovnu priliku.
Kod nas je u toku konsolidacija bankarskog sektora, kako se to stručno kaže, odnosno njegovog ukrupnjavanja. Na spisku Narodne banke Srbije (NBS) i dalje piše da ima 31 banka, a zapravo ih nema, ili će u dogledno vreme taj spisak biti kraći.
Naime, na spisku banaka su i dalje Alfa banka, odnosno Jubanka, kako joj je naziv „vratio” novi vlasnik, odnosno kupac AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića. Takođe, zvanično još postoji Findomestik banka, koju su ove godine kupili Andrej Jovanović i Bojan Milovanović preko Direktne banke, kao i Pireus banka koju su takođe kupili ovih dana, a čije je formalno preuzimanje najavljeno za prvi kvartal naredne godine.Takođe još formalno postoji Vojvođanska banka koju je kupila mađarska OTP banka.
Spisak banaka će u skorijoj budućnosti biti manji za četiri, znači biće ih 27, a stručnjaci najavljuju da će se konsolidacija bankarskog sektora nastaviti. Odavno važi da je za malo tržište, kakvo je Srbija od sedam miliona stanovnika, tridesetak banaka previše. Otuda se očekuje da će sve manje kad-tad morati da budu prodate. Trend ukrupnjavanja nije samo domaća specifičnost već je tako i u evropskom bankarstvu.
Velike banke kupuju manje da bi povećale broj klijenata, dok se druge opredeljuju za ono što se zove organski rast, odnosno za privlačenje klijenata. Rečju, mnogo banaka se bore za ograničeni broj klijenata, što je jasno i po tome što su bankarski proizvodi među onima koji se najviše reklamiraju.
Nenad Gujaničić, iz Vajz brokera, kaže da proteklih nekoliko godina domaće bankarsko tržište karakteriše i trend vraćanja domaćih kapitalista u vlasničku strukturu.
– Glavni razlog, pretpostavljam, jeste činjenica da domaći kapitalisti veruju da mogu ostvariti sinergiju postojećeg biznisa sa preuzetim bankama. Takođe, u prilog im ide činjenica da su cene bankarskih biznisa poprilično pale, delimično usled lošijeg poslovanja, pa je recimo MK grupa preuzela AIK banku na trećini njene knjigovodstvene vrednosti – kaže Gujaničić.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da za to što ovdašnji biznismeni kupuju banke postoji racionalno objašnjenje.
– Oni dobro razumeju da rizik biznisa treba raspodeliti na više delatnosti. Polaze od toga da problemi neće u isto vreme pogoditi svaki njihov biznis, tako da i ako ih bude, mogu da ih kompenzuju s onima gde su bolje poslovali. Tako je svuda u svetu. Manje ozbiljan razlog jeste to što su ovdašnji poslovni ljudi u početku lako došli do novca i apetiti su im porasli pa misle da mogu da budu uspešni i u bankarstvu. Ta ekskurzija nije jednostavna, treba poslovati u okruženju 30 banaka, među kojima su i velike evropske.
Bankama dobro ide, ali ipak ne kao ranije. U svetu vlasnici kapitala plate da banke vode oni koji znaju, a kod nas direktori banaka sprovode ideju gazde, jer on zna najbolje – kaže Savić.
Dobit bankarskog sektora u Srbiji pre oporezivanja u prvoj polovini 2017. iznosila je 290 miliona evra, što je za čak 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Banke su ovakve rezultate ostvarile uprkos ogromnom padu kamata na zajmove koje su bile njihov dominantni izvor prihoda, a iz finansijskih izveštaja banaka vidi se da su glavni izvor profita mnogo manji rashodi po osnovu otpisanih zajmova nego prethodnih godina.
Gujaničić kaže da je u drugom kvartalu nastavljen poslovni trend koji karakteriše domaće bankarstvo već duži period, a to je pad prihoda od kamata i rasta vanrednih prihoda po osnovu naplate ranije otpisanih plasmana.
– Iako je dobro što banke postepeno smanjuju nivo loših kredita, ipak to ne bi trebalo da zavara u pogledu finansijskog rezultata. Kada bi se gledalo osnovno poslovno područje – kamate, naknade, provizije – banke beleže pad profitabilnosti. To je i razumljivo, jer nekoliko godina je na snazi trend smanjenja opštih kamata, pa su i profitne margine u ovom biznisu prilično pale. Pasivne kamatne stope su se približile nuli, i tu više banke ne mogu ostvariti velike uštede. Stoga, jedini potencijal za rast profitabilnosti leži u povećanju kreditne aktivnosti, ili eventualnom rastu kamata – smatra Gujaničić.
Ostavi komentar