Kada se građani suoče s problemom u otplati kredita, sve banke nude restrukturiranje kredita ako za to postoje objektivni razlozi kao što su gubitak posla ili smrtni slučaj.
- Tada se nudi produženje roka, uvođenje grejs perioda - objašnjavaju za Blic bankari, ali i potvrđuju da grejs period košta, u smislu da se i za to vreme plaća kamata.
| Prema najnovijim podacima, sve veći broj građana kasni i sa plaćanjem rata za keš kredite, ukupno 50.000 njih. Poslednjih nekoliko godina bankari predviđaju uplatu depozita od 30 odsto. To im amortizuje minus, zbog sve većeg broja neizmirenih rata. |
- To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Vansudsko poravnanje je bez troškova obrade za klijente, i tada se dogovara dinamika otplate kredita, a građanin je u obavezi da isplaćuje dogovoreni mesečni iznos - objašnjavaju bankari.
Aktiviranje sredstava obezbeđenja je poslednji korak koji banka preduzima kako bi naplatila kredit, i to kada se pokušaju sve opcije.
- Uvek savetujemo korisnike kredita da, ako se ispostavi da neće biti u situaciji da uredno plaćaju svoje obaveze, sami prodaju stan koji su kupili i zatvore svoj kredit prema banci. Time izbegavaju da budu evidentirani kao neuredne platiše, a i postižu bolju cenu - kažu za „Blic“ u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Ja imam jedan konstruktivan predlog,
Država je mogla da preuzme dugove koje veliki propali sistemi imaju po osnovu neplaćenih poreza, doprinosa, i td. i pretvorila u javni dug. Oni koji nisu ispunjavali svoje obaveze su postali bogataši (tajkuni)- biznismeni na narodnim ledjima. Država se upisala kao vlasnik na papiru, za preuzeti dug.
Gospodo stručnjaci iz oblasti špekulativno-ekonomsko finansijske sfere, Kakvu razliku vidite, i da li je ima kada pogledate špekulacije sa kreditima u Švajcarskim francima, sferu gde je država dozvolila enormna bogaćenja uglavnom stranih banaka, počev od promenljive kamate pa do promenljivog kursa u naplati i td.
Umesto neobavezujuće preporuke, zašto nije doneta uredba kojom bi se iznos špekulativne razlike podelio, najvećim delom na banku a delom na državu i nas nasamarene slatkim pričama bankara.
Zašto i kategoriju velikog tereta po kreditima koji se sručio na uglavnom sirotu raju bez posla i redovne plate, država ne preuzme i pretvori u javni dug, kad već nema hrabrosti da naredi bankama?. Svi bi korisnici kredita rado videli državu kao suvlasnika nekretnine.
Zašto vlada ne podje za rešenjem Madjarske, koji su pravilno procenili najezdu stranih banaka kao i kod nas a čiji je jedini cilj bio oglobiti i pokupiti što se više može, A narod je ovca za šišanje i kasno će shvatiti pravi razlog, neverovatnoh kreditnih ponuda. Madjari su presekli u korist svog naroda i pokazali veliku odgovornost u zaštiti od zelenaških poslova. Država nije izgubila , banke su shvatile svoje špekulacije, a narod je uvideo da nisu ovca za šišanje.
KOLIKO hrabrosti , a i da li imate morala da pomognete svom narodu, a da ucene banke zanemarite?