Španci stvorili ekonomsko čudo u vreme krize

Španija je imala privredni rast od 5,5 odsto prošle godine, što je rast koji mogu da sanjaju mnoge zemlje sa severa Evrope

Barselona

Španija ima dug put pred sobom ako želi da dostigne blagostanje Nemačke, ali prošle godine nemačka stopa rasta na jedvite jade je dostigla 1,9 odsto, a prosek u evro zoni je bio 3,5 odsto, prenosi Dojče vele.

MMF procenjuje da bi Španija u ovoj i u sledećoj godini mogla da ostvari natprosečan privredni rast. Stopa nezaposlenosti u Španiji je najniža u poslednjih 15 godina, ali je ipak još zastrašujuće velika i iznosi 13 odsto, dok je u Nemačkoj 5,7 odsto, a prosek u EU je 6,1 odsto. Najviše može začuditi stopa poskupljenja: uprkos sve skupljoj nafti i gasu, u Španiji je ona prošle godine bila 5,5 odsto, gotovo upola manje nego u EU, gde je bila 10,4 odsto.

Doduše prošlog leta su u Španiji cene odletele nebu pod oblake s gotovo 10 odsto inflacije, ali Madrid je to divljanje uspeo da obuzda. Država je odrešila kesu i odrekla se nekih prihoda. Država je intervenisala na tržištu osnovnih životnih namirnica, ograničila stanarine i cene energenata, dakle u izdacima koji su u drugim državama ostavili najveću pustoš u novčanicima građana, navodi Dojče vele.

Posebno je špansko ograničenje cene električne energije bila pouka, pa se i EU složila oko „španskog modela”. Trenutno Španija ima jednu od najnižih cena električne energije u Evropi, što je privuklo strane kompanije kojima je račun za struju bitna stavka.

Španija je propisala da stanarine smeju da rastu samo dva odsto godišnje. To je trenutno daleko ispod stope inflacije i pozitivno se odrazilo na kućne budžete.

Početkom ove godine je uvedena još jedna mera, država se potpuno odrekla prihoda od poreza na dodanu vrednost za osnovne životne namirnice. Uvedena je besplatna karta za metro, mesečne pretplatne karte za autobuse i vozove su postale upola jeftinije, a na Majorci i Kanarskim ostrvima javni prevoz je potpuno besplatan, ali samo za lokalno stanovništvo.

Sve to košta špansku vladu 45 milijardi evra. Naravno, španskom ekonomskom čudu je pomogao i prihod od turizma.