EUR 117,76 USD 105,20 CHF 106,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.07.19. :: 117.8176 rsd

Tekst objavljen: 12.01.2019 16:30        


Svake godine se u Srbiji otvori najmanje jedan novi tržni centar ili ritejl park. Isto tako, svake godine na desetine malih radnji, u uskom gradskom jezgru, sigurno bude zatvoreno. Ovaj trend, ipak, sve više uzima maha, i u svetu i kod nas, a stručnjaci smatraju da se malim, zanatskim radnjama, svakako ne isplati da idu u tržne centre, već samo svojim kvalitetom i posebnošću mogu da privuku kupce.

Šoping-molovi gase radnje na ćošku

Otvaranje šoping-molova samo prati ponašanje potrošača, jer oni ne žele više da gube vreme tražeći parking i da idu s jednog kraja grada na drugi - kaže Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. - S druge strane, logistički troškovi za radnje u centralnim gradskim ulicama su znatno veći. Tu je komplikovano uraditi prijem robe, recimo u Knez Mihailovoj ulici. Radnici kurirske službe često moraju pešice da nose robu. Samim tim veći su i troškovi ovih operacija. Šoping-centri imaju magacinske prostore, parking, definisano vreme snabdevanja. Uz to, oni su atraktivni i za potrošače i za trgovce.

Kako objašnjava Malinović, u manjim mestima nema tolike potražnje, pa sa jednim šoping-centrom može da se zaokruži čitava potreba potrošača. Ono što je postalo praksa kod nas, ali i u svetu, jesto to da su u centralnim gradskim ulicama trgovački objekti zamenjeni ugostiteljskim. To postaju pešačke zone koje mogu biti atraktivne samo za određene premijum brendove, koji mogu i da plate veće zakupnine.

- Nama nedostaju pešačke zone i zatvorene ulice - ističe Malinović. - Malim zanatskim radnjama se ne isplati da idu u tržne centre, ali one treba da postoje i da imaju oznaku kvaliteta, pa da po tome budu specifične. Zanatski proizvođači ne mogu da se cenovno takmiče sa velikima. Ko radi milionske serije jednog proizvoda u startu je jeftiniji. Ali ono gde oni mogu da budu konkurentni su kvalitet i specifičnost izrade. To su najčešće oni koji šiju odela i košulje po meri, poslastičari koji mogu da naprave drugačije proizvode od onih industrijskih.

Prema rečima Malinovića, načini na koje mali proizvođači mogu da se bore jesu inovativnost, dizajn i kvalitet. Ima ljudi koji su spremni da za proizvod po meri plate mnogo više nego za neku brendiranu robu.

ZBOG PROFITA NUDE SADRŽAJE

Tržni centri, iako većina njih sigurno dobro radi, trudi se da što više privuče posetioce i kupce. Oni su, smatra Malinović, svesni da njihov biznis zavisi od broja posetilaca, pa unutar toga često organizuju šou-programe, koncerte, testiranje raznih proizvoda, mnogi imaju bioskope, igraonice i druge zabavne i rekreativne sadržaje, čime žele da dodatno privuku potrošače.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
prodavnice kupci tržni centri

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana