Cena šljive je dostigla 40 dinara za kilogram, što je rekord u poslednjoj deceniji. Na to utiče bitno smanjen rod nacionalne srpske voćke, ali i dva puta veća potražnja.
U Kolubarskom okrugu, koji je po zasađenim površinama šljive najveći proizvođač u Srbiji, ekstremni vremenski uslovi, od mraza do aktuelne letnje suše, znatno su smanjili prinos, ali otkupna cena zadovoljava proizvođače.
Naime, hladnjače su rane sorte otkupljivale za 30 dinara po kilogramu, dok se "stenlej", čija je berba u toku, plaća od 35 do 40 dinara za kilogram i to avansno.
- To je rekordna cena u poslednjih deset godina, jer, da podsetim, pre par godina kilogram šljive plaćao se 10-12 dinara. Ne pamti se kada je bila 40 dinara, iako je cena ovog voća uvek mnogo varirala. Prinos je manji i niži od proseka zbog ovogodišnjih ekstremnih vremenskih uslova, ali je u našem kraju opet bolji od ostatka Srbije, gde su proizvođači imali i više od 90 procenata štete.
Visoke temperature i suša uticale su i na veličinu ploda, koji je manji, ali je procenat suve materije ostao isti - priča Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne službe u Valjevu.
Iako su pojedina sela u valjevskom i naročito podgorskom kraju poznata po proizvodnji suve šljive, većina proizvođača, dodaje Sovilj, opredeljuje se za prodaju šljive u presnom stanju. Za sušare, naime, ni cena od 40 dinara za kilogram nije dovoljno dobra, s obzirom na to da su za kilogram sušene potrebna četiri kilograma sirove šljive.
- Zbog toga će najveći deo sirove šljive i ovog leta otići za proizvodnju rakije. Nažalost, sem malog broja proizvođača rakije koji su svoj proizvod zaštitili i brendirali, većina drugih, zbog rigoroznih propisa države, nije ni finansijski ni fizički u stanju da ispuni sve uslove, od načina proizvodnje do deklaracije za najpopularnije alkoholno piće u našoj zemlji.
Zato se njena cena u prodaji kreće od 300 do 1.100 dinara za litar, a u ugostiteljskim objektima čašica rakije košta od 40 do 120 dinara - objašnjava jedan od proizvođača i šljive i rakije, dodajući da u Kolubarskom okrugu nema domaćinstva koje rakiju ne peče, što za sopstvene potrebe, što za prodaju.
Raspoloživi podaci pokazuju da se u valjevskom kraju godišnje proizvede oko dva miliona litara ovog jakog alkoholnog pića.
Stenlej zamenio Požegaču
Za razliku od ostalog voća, šljiva kao nacionalni brend opstala je na istom obimu zasada u celoj zemlji. Međutim, umesto naše stare sorte "požegače", sada se više gaje "stenlej", "čačanska lepotica" i "čačanska rodna" sorta.
Eh, da i seljaka sunce malo ogreje.
konacno posle 15 godina od kako imam zasad vocnjak da cena odgovatra ali nadicari su jos veliki problem-radna snaga je nezadovoljna sa placanjem.
TO JE REALNA CENA SLJIVE ALI DA SE UKLOPISU SECA PRSKANJE RADNA SNAGA KOJA IZNOSI NAJVISE