Srbi ne štede previše, ali štede iz meseca u mesec sve više - utisak je koji se stiče nakon analiziranja podataka Narodne banke Srbije. To naročito važi za dinarsku koja je tokom poslednjih šest godina utrostručena.
Ukupna dinarska štednja u oktobru 2018. godine premašila je 57 milijardi dinara, dok su naši građani u devizama uštedeli oko 9,8 milijardi evra.
Dinarska štednja je, kako navode iz NBS daleko isplativija od devizne, koja je takođe u porastu, ali u značajno manjem porastu od dinarske. Osim što je dinarska štednja u poslednjih šest godina utrostručena, ona je samo u ovoj godini povećana za čak 14 odsto. Devizna štednja je porasla za oko 0,4 milijarde evra u odnosu na prethodnu godinu.
Dinarska štednja značajno isplativija
Da se dinarska štednja više isplati pokazuje i primer koji navodi NBS.- Štediša koji je u avgustu 2012. položio 100.000 dinara na dinarsku štednju oročenu na godinu dana i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u oktobru 2018. godine oko 32.000 dinara (270 evra) više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju - navodi Narodna banka Srbije.
Kamate na štednju u evrima već dugo su manje od jedan odsto, a na ostvarenu dobit se obračunava porez od 15 odsto. Zbog toga, čini se, oni koji stavljaju evre u banku to čine zato što im zarada nije važna, već samo žele sigurno mesto za svoj novac. Situacija sa dinarskom štednjom je drugačija, jer kamate idu i do pet odsto, što štedišama može da donese značajnu dobit gotovo bez rizika.
Slamarica i dalje popularna
Srbi i dalje u značajnoj meri štede u slamarici. Podataka o tome koliko imamo po "štekovima" nema, a o tome koja je suma u pitanju, stalno se spekuliše. Poslednji podaci su pokazivali da je reč o 3,5 milijarde evra, a gotovo 40 odsto stanovništva čuva svoj novac na taj način. Budući da nema skorijeg istraživanja, suma novca sačuvana na ovaj način je zasigurno i veća, pa se stiče utisak da Srbi i dalje veruju više sebi nego bankama. Razlog za to jesu i relativno niske kamate na štednju, pa im se ne isplati da čuvaju novac u banci, kada nemaju nikakvu dobit.Sa druge strane, čuvanje novca u bankama svakako je sigurnije, jer je zaštićen od lopova, provalnika i nepoželjnih gostiju.
Ko više štedi, Srbi ili Srpkinje?
Ako se uzima brojčano, broj muškaraca i žena koje štede gotovo je podjednak, ali razlika je u ušteđenoj sumi. Žene u Srbiji, pokazuju istraživanja, štede mesečno nešto više novca, oko 1.000 dinara više, ali su isto tako nezadovoljne ušteđenom sumom, za razliku od muškaraca.Kako stojimo u odnosu na druge evropske zemlje?Srbi u odnosu na svoje susede štede manje. Srbi su prošle godine u proseku mesečno štedeli 37 evra, dok su Hrvati bili na sredini lestvice zemalja srednje i istočne Evrope sa 63 ušteđena evra mesečno, dok su Mađari i Rumuni podjednako štedeli, po 53 evra za mesec dana.
Rekorderi su Austrijanci sa prosečno ušteđenih 239 evra mesečno, a za njima slede Slovaci sa 106 evra, dok Česi uštede 88 evra na mesečnom nivou.
Hrvatska štednja prošle godine je bila 159,9 milijardi kuna što je oko 2,27 milijardi evra. Oni beleže pad štednje iz godine u godinu, nakon 25 godina neprekidnog rasta.
Ostavi komentar