Neću žvaku, hoću kusur - imate pravo da tražite, ali ako vam je račun sa decimalom, trgovci imaju pravo da zaokruže. Odlukom Narodne banke Srbije iz 2007. godine krajnji obračuni u platnom prometu se zaokružuju u rasponu od 1 do 50 para -na 0 para, od 51 do 99 para - zaokružuje se na jedan dinar.
Prema računici Asocijacije potrošača, građani samo u prodavnicama na ovaj način izgube 180 miliona dinara godišnje.
| Pre nekoliko godina kasica je mogla da se puni kovanicama od 50 para i manje. Sada možete da štedite samo ako plaćate karticom, jer vam se tako naplaćuje tačan iznos. Oni koji je nemaju moraju da se pomire sa činjenicom da će nekad da budu na dobitku, a nekad na gubitku. |
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da u prodavnicama ima mnogo više cena koje se zaokružuju na više, nego onih koje se zaokružuju na niže.
- S tim u vezi, mi postavljamo pitanje šta se dešava sa tim novcem. To uopšte nisu beznačajne sume. Sve rasprodaje, akcije koje imate, uvek su izražena sa fiksnom cenom, plus zarez 84, 64 pare itd. To se uvek zaokružuje na višu cenu, znači na dinar - rekla je Vera Vida iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
U Narodnoj banci Srbije nisu razmišljali o promeni odluke o zaokruživanju cena. Smatraju da bi to bio neracionalan potez koji bi išao na štetu građana.
- Imajući u vidu ekonomski princip cenu koštanja kovanog novca 1, 5, 10, 50 para koji bi po našem proračunu koštao dva do tri dinara, i kupovnu moć jedne pare, smatramo da je to sasvim osnovano i realno da ne kujemo nešto što će otići da se ne vraća iz platnog prometa, a da ogromna sredstva trošite u krajnjem slučaju budžetskih korisnika za tako nešto - rekao je Nikola Reljić iz Narodne banke Srbije.
Ostavi komentar