Novi zakon o osiguranju, koji bi trebalo da približi domaću regulativu evropskim standardima, biće usvojen tokom leta, a nadležni očekuju da će on unaprediti tržište, kao i da će ubuduće više građana, koji su zbog poplava naučili lekciju, početi da osigurava imovinu.
Ukupna šteta od katastrofalnih poplava koju je Srbija pretrpela, prema proceni Evropske banke za obnovu i razvoj, iznosi od 1,5 do dve milijarde evra. Deo tog iznosa čini šteta na stanovima, kućama i usevima građana.
Prema drugim procenama, svega dva do tri odsto građana u celoj zemlji osiguralo je imovinu od katastrofa, a još je manji procenat osiguranih koji se nalaze u poplavljenim područjima.
Nadležni priznaju da je tržište osiguranja kod nas plitko, ali očekuju da će u buduće da raste. Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u NBS Đorđe Jevtić kaže da učešće premije osiguranja u BDP-u kod nas iznosi 1,8 odsto, što nas rangira na 65. mesto u svetu, daleko ispod zemalja EU koje imaju učešće od 7,8 odsto.
- S druge strane Srbija je u proseku regiona, gde je učešće premije osiguranja u BDP-u u proseku dva odsto - naveo je Jevtić.
Generalni direktor Đenerali osiguranja Andrea Simončeli kaže da kultura osiguranja u Srbiji nije razvijena, a broj ljudi u Srbiji koji su osigurani je jako mali, posebno onih koji su se sigurali za slučaj poplava.
Prema njegovim rečima, Đenerali osiguranje nema još konačnu cifru, niti su stigle sve prijave, ali očekuju da će njima stići prijave u vrednosti od oko dva miliona evra, i to za imovinu, poljoprivredu i kasko.
Ostavi komentar