SES: O minimalcu verovatno na idućoj sednici

Na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nije bilo reči o zahtevu sindikata za povećanje minimalca, a ta tema najverovatnije će biti na dnevnom redu SES-a na prvoj narednoj sednici u martu, saopštio je danas predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On je novinarima na konferenciji u Vladi Srbije nakon sednice SES-a rekao da je ta inicijativa sindikata stigla u SES i da će biti razmatrana na prvoj sledećoj sednici kolegijuma tog tela.

"Onda će verovatno minimalac biti tema prve naredne sednice koja će biti održana u toku idućeg meseca", rekao je Atanacković.

Naime, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" uputili su prošle nedelje SES-u inicijativu za povećanje visine minimalne cene rada sa 121 dinar na 140 dinara po radnom času, zahvaljujući čemu bi i minimalna zarada bila povećana i iznosila 24.360 dinara.

Atanacković je kazao da je na današnjoj sednici na dnevnom redu bilo 10 tačaka, među kojima izveštaji eksperata koji rade na projektu unapređenja socijalnog dijaloga, o analizi Zakona o radu i propisa o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju, kao i o informacijama o uočenom sprečavanju sindikalnih organizovanja u nekim firmama.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da se Zakon o radu dobro pokazao u praksi i da je njegova primena doprinela unapređenju poslovne klime u zemlji, jačanju kolektivnog pregovaranja i jačanju kapaciteta za borbu protiv sive ekonomije.

Vulin je rekao da odmah posle izbora očekuje da će se u skupštinskoj proceduri naći zakoni kojima je regulisano pitanje organizovanja štrajkova, rešavanja radnih sporova, vaučera za sezonski rad i rad agencija za privremeno zapošljavanje.

"To su veoma važni zakoni koji treba da pomognu da se uredi stanje na tržištu rada i zaštite radnici, ali i da se poslodavcu jasno omogući da radi i privređuje", kazao je Vulin. Govoreći o primerima suzbijanja sindikalnog organizovanja u firmama i nepoštovanja prava radnika, Vulin je rekao da inspekcija odmah reaguje, ali da je neka dela teško dokazati.

"Uvek je potreban još jedan dokaz ili reč, a radnici koji se suočavaju sa problemima i zloupotrebama često neće da govore jer iz razumljivih razloga strahuju za svoj posao", rekao je Vulin.On je kazao da bi poslodavci trebalo da imaju u vidu da su sindikati korisni i za njih i da je ustanovljeno da u nekim firmama postoje "različiti načini izbegavanja sindikalnog delovanja" i da je to nekad nenasilno, a nekada nasilno.

Kako je kazao, potrebne su zajedničke aktivnosti da bi se otkrile i kaznile zloupotrebe i dodao da je nekada teško dokazati zašto je radnik dobio otkaz ili ako je trpeo neka maltretiranja.

On je kazao da se radnici češto rade prekovremeno a da im se to ne plaća i jedini način da se to utvrdi je da se od radnika koji se sa time suočava, dobije izjava. Kako je kazao, radnici se uglavnom plaše da ako to kažu da će ostati bez posla.

Vulin je naveo da Ministarstvu rada, odnosno inspekciji rada često stižu anonimne prijave.
"One nekada mogu biti predmet poslovne podmetačine, a nekada su istinite, ali su teško dokazive, jer radnik nema hrabrosti da to kaže", rekao je ministar i dodao da inspekcija uvek po prijavi odmah izlazi na teren da utvrdi činjenice.

On je važnim ocenio i da činioci socijalniog dijaloga budu na istoj strani kako bi se položaj onih koji žive od svog rada unapredio i njihova prava poštovala.

Predsednik ŠŠ Ljubisav Orbović rekao je da Zakon o radu nije proizveo tako negativne efekte u meri u kojoj su za to strahovali sindikati, posebno kada je u pitanju otpuštanje radnika.

On je kazao da, međutim, ima slučajeva gde poslodavci koriste to pravo i da se neretko, kako je kazao i "iživljavaju nad radnicima".

Orbović je kazao da su sindikati strahovali da neće doći do potpisavanja kolektivnih ugovora za različite grane, ali da su oni ipak potpisani i da je njima pokriveno oko 500.000 ljudi u javnom sektoru.

Orbović je kazao da, međutim, u realnom sektoru ima problema. On je naveo da postoje česti primeri nepoštovanja prava radnika, da su oni često izloženi mobingu i da im se u nekim firmama ne dozvoljava sindikalno delovanje, preti otkazima ako odu na bolovanje i slično.