BEOGRAD, 6. februra (Tanjug) - Na skupu u Ankari Turske je u potpunosti prihvatila inicijativu Rusije i želi da učestvuje u izgradnji novog gasovoda - Turski tok, ali to ne znači da odustaje od gasovoda TANAP - Transanadolijski gasovod, kojim se obezbeĆuje snabdevanje Evrope gasom iz Azerbejdžana, izjavio je danas predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić. Senić, koji prisustvuje Interparlamentarnoj konferenci
BEOGRAD, 6. februra (Tanjug) - Na skupu u Ankari Turske je u potpunosti prihvatila inicijativu Rusije i želi da učestvuje u izgradnji novog gasovoda - Turski tok, ali to ne znači da odustaje od gasovoda TANAP - Transanadolijski gasovod, kojim se obezbeĆuje snabdevanje Evrope gasom iz Azerbejdžana, izjavio je danas predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić.
Senić, koji prisustvuje Interparlamentarnoj konferenciji "Energetska bezbednost, energetska efikasnost i povezivanje zapadnog Balkana i Turske", rekao je Tanjugu da je u toku izrada studije opravdanosti za Turski tok i da će posle njene izrade biti doneta konačna odluka o trasi i kapacitetu tog gasovoda.
On je dodao da je na skupu naglašeno da je Turska izbila u prvi plan kada je reč o energetici, pre svega zbog geografskog položaja.
"Procena je da Evropa trenutno troši 525 milijardi kubnih metara gasa godiĆnje, a da će za 20 godina potrebe Evrope biti oko 700 milijardi kubnih metara. Kapacitet TANAP-a je 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, Ćto je trenutno tek 3 odsto od ukupnih evropskih godišnjih potreba", ukazao je Senić.
Prema njegovim rečima, Turska je 2010.godine potpisala ugovor o izgradnji nuklearnih elektrana treće generacije i ne odustaje od izgradnje, odnosno realizacije tih projekata, što znači da će u narednom periodu graditi jednu nuklearnu elektranu sa Rusijom i dve sa Francuskom.
"Turska razmatra i mogućnosti realizacije projekata eksploatacije uljnih škriljaca", naveo je Senić.
On je takodje dodao da je na skupu podvučeno da Evropska unija ima dve osnovne energetske politike - obezbedjivanje adekvatne količine fosilnih goriva u kratkoročnom periodu i stvaranje i prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije u dugoročnom periodu.
"Plan Evropske unije je da se osnuje Panevropska energetska unija, koja će obuhvatati 37 zemalja, kako bi pospešila razvoj panevropske energetske solidarnosti. Smatra se da saradnja na polju energetike može dodatno da unapredi odnose Turske, zemalja zapadnog Balkana i EU", rekao je Senić.
On je preneo da je najavljeno i osnivanje Parlamentarne skupštine Evropske energetske unije, a za 25.februar i usvajanje okvirne strategije rada EEU od strane Evropske komisije.
Na skupu u Ankari takodje je konstatovano, rekao je Senić, da su neophodne investicije u energetske objekte, kao i saradnja svih zemalja u regionu na obezbedjivanja dovoljno energije za njihovo funkcionisanje.
"Sve zemlje u ovom regionu su energetski zavisne i prema podacima EBRD koeficijent energetske nezavisnosti, koji predstavlja količnik ukupne proizvodnje i potrošnje energenata u nekoj od zemalja, ima nižu vrednost od 1,00. Turska ima koeficijent 0,76, Makedonija 0,48, Crna Gora 0,35, Bosna i Hercegovina 0,33, dok Srbija ima tek 0,28, od čega najviše energije dolazi od uglja i iz hidroelektrana", rekao je on.
Da bi se povećale neophodne investicije u energetske objekte u zemljama regiona, neophodno je da se ostvari tesna saradnja tih zemalja, kao i uskladjivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, a neophodno je i povećanje energetske efikasnosti, kako bi se smanjilo bespotrebno trošenje energije i time zaštitila životna sredina.
"Srbija može povećati svoju energetsku sigurnost paralelnim aktivnostima na tri polja - izgradnjom sopstvenih kapaciteta za proizvodnju energije, uskladjivanjem svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kako bi privukla strane investicije i povećanjem energetske efikasnosti", podsetio je Senić.
Dvodnevnu Interparlamentarnu konferenciju, koja se završava danas, organizovao je Evropski parlament, a učesnici konferencije su bili poslanici zemalja zapadnog Balkana, Turske, EP i eksperti EU.
Domaćini Konferenicje bili su predsednik Odbora za industriju, istraživanja i energetiku EP Jirži Buzek i ministar energetike i prirodnih resursa TurskeTaner Jildiz.
Ostavi komentar