Vodeći ljudi Tesline fabrike u nemačkom Grinhajdeu u više navrata posećivali su kod kuće radnike koji su na bolovanju. Rukovodstvo kompanije to opravdava, sindikat ocenjuje da je takva praksa neprihvatljiva
Ako se radnik u Nemačkoj razboli, on i dalje dobija platu. O tome da li je neko sposoban za posao odlučuju lekari. Ali, proizvođač električnih automobila Tesla u nemačkom Grinhajdeu smatra da to nije dobro rešenje. I šalje svoje ljude da posete radnike na bolovanju u njihovom stanu ili kući i da provere stvarno stanje.
Teslin menadžer Andre Tijerig u izjavi za nemačku novinsku agenciju dpa kaže da to nije „ništa neobično“ i brani te postupke zbog toga što su ljudi „često na bolovanju“.
Tijerig tvrdi da to rade „mnoga preduzeća“, a za posete kaže da to nisu nikakvi kontrolni obilasci bolesnih, nego „kućne posete ljudima koji su na bolovanju“. Cilj takvih poseta je, kako dodaje, apelovanje na „radni moral zaposlenih“.
Predstavnici sindikataIG Metallne slažu se s tim obrazloženjem. Kažu da su takve posete „neprihvatljive akcije“ i optužuju rukovodstvo firme da je u njihovoj fabrici opterećenje radnika preveliko i da ljudi zbog toga češće oboljevaju.
Na bolovanju 15 odsto zaposlenih
Povod za nenajavljene kontrole zaposlenih koji su na bolovanju bio je, prema navodima uprave, natprosečno veliki broj onih koji su tokom letnjih meseci bili na bolovanju. „Povremeno je to bilo 15 odsto ili više“, kaže Tijerig.
O kontrolama zaposlenih na bolovanju izveštava i nemački ekonomski dnevnik „Handelsblat“. Te novine su se pozivale na audio-snimak s jedne skupštine zaposlenih održane prošle nedelje, koji je dostavljen novinarima.
U velikoj fabrici u Grinhajdeu, nedaleko od Berlina, Tesla već više od dve godine proizvodi električne automobile. Prema navodima kompanije, tamo radi gotovo 12.000 ljudi. Ali, prodaja električnih automobila u Nemačkoj trenutno ide loše.
Zaposleni su saglasni sa kontrolama?
Menadžer Tijerig kaže: „Ljude smo informisali o kućnim posetama na skupštini zaposlenih i obrazložili naš postupak.“ Dodaje i da je reakcija zaposlenih bila – „veliko odobravanje“. Osim toga, kaže da je uočio da su radnici „frustrirani“ zbog odsustva njihovih koleginica i kolega.
„Utvrdili smo da više od 200 saradnika, koji su i dalje primali platu, u ovoj godini uopšte nisu radili. Oni najmanje svakih šest nedelja donesu novu potvrdu o bolovanju“, kaže Tijerig. „Zato smo odabrali dvadesetak slučajeva (za posete).“ Nenajavljene kućne posete nije obavljao menadžer Tijerig, već šefovi proizvodnog i personalnog odeljenja. „Većina nije bila kod kuće, a delom je utvrđeno veoma agresivno ponašanje“, kaže Tijerig.
Tesla se protivi tvrdnji da su uslovi rada uzrok bolovanja
Prema mišljenju tog Teslinog menadžera, uslovi rada na radnom mestu nisu razlog bolovanja velikog broja zaposlenih. „U našim analizama odsutnosti postali su očigledni neki fenomeni: petkom i u kasnim smenama oko pet odsto više saradnika bilo je na bolovanju nego drugim danima u sedmici“, kaže Tijerig.
„To nije indikator za loše uslove rada, jer su oni isti svih radnih dana i u svim smenama. To sugeriše da se nemački socijalni sistem pomalo iskorišćava.“ Tesla ima više od 1.500 tzv. „iznajmljenih radnika“ (ljudi koji se angažuju preko posredničke firme, prim.ur). Oni rade u istim uslovima, a kod njih je stopa bolovanja samo dva odsto, kaže Tijerig.
Menadžer ujedno naglašava da stav kompanije nije da generalno sumnja u radnike. „Mi smo hteli dijalog sa saradnicima i da saznamo šta se kod njih događa. Lična poseta ima drugačiji efekat nego telefonski poziv.“ I – broj bolovanja se smanjio, kaže Tijerig.
„Utvrdili smo efekat poboljšanja“, kaže. On ne isključuje dalje nenajavljene kućne posete radnicima koji su na bolovanju.
Sindikat optužuje kompaniju da vrši pritisak na bolesne
Šef sindikata metalaca za Berlin, Brandenburg i Saksoniju, Dirk Šulve, kritikuje tu praksu u Tesli. Kaže da se time vrši pritisak na bolesne. „Zaposleni iz gotovo svih odeljenja te fabrike pričaju o ekstremno velikom radnom opterećenju“, kaže. „Ako personal nedostaje, onda se pritisak vrši na bolesne, a oni koji su još zdravi preopterećuju se dodatnim poslom. Ako rukovodstvo preduzeća želi zaista da smanji broj bolovanja, onda bi trebalo da razbije taj začarani krug.“
Tijerig pak tvrdi da njegova kompanija „zaista mnogo čini“ u cilju zaštite na radu i stvaranja boljih radnih uslova. Podseća da u sklopu fabrike postoji teretana, da su angažovani lekari, fizioterapeuti, a ukazuje i na ergonomska poboljšanja na radnim mestima.
Ostavi komentar