Više ne moraju da imaju 40 odsto hleba "sava" u ukupnoj proizvodnji, a ovoj vekni mogu sami da određuju cenu i ne moraju da se drže granice od 46 dinara. Nakon punih osam godina, prestala je da važi Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, što su mnogi pekari jedva dočekali. Tako su samo dan nakon "ukidanja" ovih pravila, podigli cene i to za pet dinara.
Među prvima koji su "korigovali" ovu cenu jesu niške pekare, pa u mnogim od njih više ne može da se nađe beli hleb za 30 dinara. I dok u Uniji pekara opravdavaju ovaj postupak rastom cene žita na tržištu, potrošačima je sumnjiva "slučajnost" da "sava" poskupi dan nakon što je Uredba prestala da važi.
- Ne postoji ekonomska opravdanost da beli hlep poskupi, to je jednostavno "lov u mutnom" - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
| TRAŽE I KVALITET - Kako je na tržištu već mogao da se nađe hleb istog kvaliteta, čak i jeftiniji u odnosu na propisanu cenu, ne očekujemo da će doći do bilo kakvih promena - rekao je Miloš Marković, direktor marketinga kompanije "Don don". - Takođe, uredba je obavezivala i proizvođače da proizvedu i stave u promet hleb od brašna T-500 u određenim količinama. Iako se u Srbiji generalno i dalje više u ishrani koristi beli hleb, poslednjih godina pokazalo se da se u sve većoj meri traže i kvalitetnije vrste hleba. |
- Kod nas ima više od 250 mlinova, koliko li samo uđe žita na crno i brašna. Kada je uredba ukinuta, evidencije više nema, a ni ekonomske opravdanosti. Pekare ne treba da zarađuju na hlebu, već na kiflama. Sramota je da se na hlebu zarađuje. Uz to, treba naglasiti i da je zabranjeno kartelsko udruživanje i da se oni dogovaraju oko cene. Dojučeje hleb bio 30 dinara, a mogli su finu zaradu da imaju na specijalnom hlebu.
Danasse svako bavi pekarstvom, a najmanje je kvalifikovanih pekara.
Prema rečima Papovića, tržište je slobodno sada i mogu da rade šta god hoće. A mogu i da prave šta žele. Otud i strah da će pekare ponuditi manje jeftinog hleba, a više specijalnih skupih vekni. Potrošači se nadaju da će to regulisati tržište.
- Mali pekari su svojim načinom proizvodnje, čast izuzecima, i neevidencijom brašna, ubili industrijsko pekarstvo, gde se tačno zna koliko brašna uđe, a koliko hleba izađe - govori Papović. - Na belom hlebu pekari dobro zarade, a narod najviše pljačkaju na specijalnom hlebu.
Kako kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, proizvođačka cena je bila vrlo niska, pa je došlo do usklađivanja cena. Tvrdi da poskupljenje nema veze sa ukidanjem uredbe, već sa tim da je pšenica "otišla" sa 17 na 23 dinara.
- U Nišu su imali vrlo nisku cenu hleba, 30 dinara, a 33 dinara je proizvođačka cena - govori Pralica. - Cena hleba je posledica poskupljenja pšenice i brašna, a sve je to daleko ispod 46 dinara, koliko je bilo propisano uredbom. Treba znati i da je hleb u Srbiji duplo jeftiniji u odnosu na region. Urađena je samo korekcija cena i ne očekujemo neko poskupljenje. Svakako, ako zaživi izvoz pšenice za Egipat, moguće da će ona i poskupeti, pa samim tim i hleb. Ali na to niko ne može da utiče.
Sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Dimitrije Ivanović kaže da više nije bilo ekonomskog opravdanja za dalje produžavanje ove uredbe, koja je doneta 2010. godine, na šta su ukazale i temeljne analize Ministarstva trgovine.
Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, ukidanje uredbe bila je poslednja u nizu privredničkih inicijativa, koju su oni zastupali, a Vlada prihvatila
Ostavi komentar