Apoeni manji od jednog dinara nisu u upotrebi već pet godina, ali to ne sprečava trgovce i javna preduzeća da cenu roba i usluga izražavaju u “parama”. Računice pokazuju da potrošači samo u prodavnicama svakog dana ostave oko pola miliona dinara, dok nam na godišnjem nivou, posle plaćanja svih računa, trgovci i firme ne vrate oko 1,9 miliona evra.
Narodna banka Srbije je još 2008. godine prestala s kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, ali su cene artikala i danas “na dve decimale”.
Iako je nemoguće platiti račun “u paru” i dobiti kusur za nešto što košta 40 dinara i 65 para, ovakve cene ne stoje samo na rafovima privatnih prodavnica nego i na računima javnih preduzeća, a do avgusta je čak i zvanična cena hleba koju je odredila Vlada Srbije koja je i ukinula apoene sitnije od dinara, bila 48,50 dinara.
Koliko ko zarađuje na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi samo po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara. 
U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar. Ipak, ova računica najčešće ide na štetu potrošača, jer trgovci često nemaju apoene od jedan, dva, a sve češće i pet dinara.
Asocijacija potrošača Srbije pitala je zato resorna ministarstva gde odlazi kusur koji se podrazumevano zadržava kada su cene “u parama”.
Ostavi komentar