Ko nije kupio dolar pre njegovog rasta bolje je da sada to ne radi. Deo novca koji ECB upumpava u evropsku privredu će se preliti u Srbiju. To će povećati likvidnost i pritisnuti kamate naniže.
Povećana tražnja iz evrozone će pozitivno delovati na naš izvoz. Pošto se dinar spušta zajedno sa evrom, izvoznici će profitirati i od nižeg kursa prema ostalim valutama. U slučaju daljeg pada evra i eventualne inflacije, Evropska centralna banka (ECB) će napustiti politiku kvantitativnih olakšica, odnosno štampanja para i upumpavanja 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu. U tom slučaju ECB, koja je najkonzervativnija centralna banka na svetu, može da revidira svoju politiku monetarnog popuštanja. Ne očekujem da će biti agresivna i istrajna u meri u kojoj su Sjedinjene Američke Države (SAD), Velika Britanija i Japan.
Ovo su predviđanja Slaviše Tasića, profesora na Univerzitetu Meri, u Severnoj Dakoti u SAD, koji tamo živi i radi duže od decenije, a stručna srpska javnost ga zna kao saradnika portala „Tržišno rešenje”. Sa njim smo razgovarali o tome na koliko niske grane će pasti evro, koji poslednjih meseci slabi u odnosu na dolar, kakve turbulencije to može da izazove u svetskim tokovima kapitala, kao i kako će u toj valutnoj buri proći Srbija.
- Mnogi ekonomisti smatraju da će zbog nesklada u politikama koje vode ECB i američke Federalne rezerve (Fed), vrednost evra pasti ispod vrednosti dolara. Kakva su vaša očekivanja?
Najbolja prognoza budućeg kursa valute je njen sadašnji kurs. U sadašnji kurs uključena su i očekivanja
| - Ima privrednika, poput Miodraga Kostića ili Miroslava Miškovića, koji smatraju da i Srbija treba da krene stopama Evrope i Amerike i počne da štampa pare kako bi pomogla svojoj privredi.Šta vi o tome mislite? To je užasan predlog. Zemlje koje su ušle u kvantitativno popuštanje su to uradile jer su njihove privrede bile deflatorne, što u Srbiji nije slučaj. Nelikvidnost u našoj privredi nije makroekonomski nego pravni problem; zato se ne može rešiti makroekonomskim sredstvima. Osim toga, zbog slabog poverenja u dinar efekti monetarne politike su kod nas drugačiji. Štampanje dinara se odmah odrazi na kurs evra i sav efekat se iscrpi u tome. Ako štampa novac, NBS će podstaći realni sektor samo vrlo, vrlo kratkoročno, a odmah zatim videće se efekti u vidu pada dinara i rasta cena, ocenio je Slaviša Tasić. |
- Fed je najavio povećanje kamatnih stopa, ali kakav uticaj jak dolar može da ima na američku ekonomiju? Odnosno, može li zbog jačanja dolara Fed da se predomisli i počne da razmatra smanjenje kamata?
Istina je da je Fed ranije davao signale da će polako krenuti na povećanje kamatnih stopa, ali je u poslednjem izveštaju blago promenio retoriku i implicitno nagovestio odlaganje tog poteza. Sve će zavisiti od toga kakvi su naredni izveštaji o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i nezaposlenosti. Ako budu umereno negativni, Fed će dalje odložiti povećanje stopa. Ako su pozitivni, povećanje može uslediti već od juna. Ovi izveštaji se pripremaju u najvećoj tajnosti jer se zna koliki uticaj imaju na Fed, a koliki uticaj onda potez Feda ima na berze i valutna tržišta.
- Kako će se Fed ponašati ove godine?
Sve će zavisiti od kretanja ekonomije. Fed ima dvojnu misiju, on cilja inflaciju od dva odsto, a da su pri tome i zaposlenost i ekonomski rast što veći. Trenutno je inflacija ispod cilja, što znači da se Fedu ne žuri sa povećanjem kamata. Ponovo ću istaći ulogu očekivanja. Naredni izveštaji o nezaposlenosti i inflaciji će uveliko doprineti odluci Feda. Tržišta to znaju, pa će sami podaci o nezaposlenosti i inflaciji biti dovoljni da se iz njih predvidi buduća odluka Feda. Ako se pokaže da je inflacija porasla a nezaposlenost dalje pala, stvoriće se očekivanje da će Fed podići kamate u junu, i u tom slučaju dolar će još više ojačati, i to odmah.
- Posledice slabljenja evra vidljive su i na spoljnotrgovinskom deficitu koji SAD ima sa Evropom, koji je u poslednjih nekoliko meseci povećan. Kako se u Americi gleda na to?
Da, to negativno pogađa izvoznike. Američka ekonomija je dovoljno velika da nije preterano zavisna od izvoza ili uvoza, tako da izvoznici nisu prvi na listi briga. Zbog toga ni za Fed kurs dolara nije među najvažnijim indikatorima, bio on slab ili jak. Gledaju se najviše domaći indikatori, inflacija i nezaposlenost. Neka intervencija je moguća tek ako je dolar zaista prejak, kao što desilo sredinom 1980-ih. Kao što vidite, to se jako retko dešava.
Ni za spoljnotrgovinski deficit Amerikanci nisu preterano zabrinuti jer ekonomisti dobro razumeju da je taj deficit pokriven. Ili bolje rečeno, generisan prilivom novca u zemlju iz stranih investicija. Veća briga je budžetski deficit, ali i on je sada smanjen u odnosu na prethodne godine.
- Zašto Amerikanci slave svako jačanje dolara i slabljenje evra? Političkih rezona tu svakako ima, ali koji su ekonomski?
Ima pozitivnih ekonomskih strana. Spoljnotrgovinski deficit jeste veći, ali to je zato što je sada evropska, ili kineska roba u Americi jeftinija, što pogoduje potrošačima. Američki turisti koji putuju u inostranstvo takođe će proći jeftinije. Nije slabija valuta automatski bolja, kao ni jača. Najbolje je da kurs, ako je fleksibilan, bude određen tržišnim kretanjima.
- Ako je u ovom slučaju dolar „čvrsta” valuta, postoji li sada rizik da će mnogi početi evre da menjaju za dolare i kakve to posledice može da ima?
To se već dogodilo u nekoj meri. Sada je dolar već poskupeo pa je malo kasno za to, osim za one koje misle da će evro još padati. Treba imati u vidu da tržišta nisu nervozna u vezi sa evrom na način na koja su to bila 2011. i 2012. godine. Iako je Grčka opet pred bankrotom, lančana reakcija je sada manje verovatna. Zemlje kao Španija i Italija nisu više u kritičnom stanju. Ovaj pad evra vođen je politikom kvantitativnog
| - Zbog jačanja dolara i srpski javni dug je povećan za milijardu evra. Šta Srbija sada treba da uradi da se zaštiti od valutnog rizika, ako već osiguranje nismo kupili? Na državnom, kao i na ličnom planu, najbolje je zaduživati se u valuti u kojoj zarađujete, odnosno izvozite i indeksirate. Srbija je najbliža evrozoni i dinar uglavnom prati kretanje evra. Zato bi osnovno pravilo kod nas trebalo da bude zaduživanje u evrima. - Ako Vlada planira emisiju evroobveznica, u kom znaku bi ona trebalo da bude? Dolaru ili evru? Uglavnom u evrima, bez obzira na kurs. Nije strašno ako se zbog diversifikacije nešto uradi i u dolarima ili francima, ali najvećim delom je srpska ekonomija i valuta vezana za evro, bez obzira na to što imamo fluktuirajući kurs. |
- Mnoge zemlje u Aziji, na Bliskom istoku, ali i Evropi, provele su decenije da svoje rezerve prebace iz dolara u evre. Baš zato Amerikanci često dolar koriste kao oružje. Kako će se oni sada ponašati?
Uloga dolara kao rezervne valute je daleko precenjena u javnosti. Amerika ima neke koristi od toga, ali su one neznatne. Svode se na to da oni koji u svetu drže dolare u kešu time besplatno kreditiraju vladu SAD. Ali to je dosta mala neto vrednost, jer se najveći deo dolara u svetu ne drži u kešu već u obveznicama na koje SAD plaća kamatu. Dobro je imati odgovornu monetarnu politiku i pouzdanu valutu iz mnogo razloga. Uloga vaše valute, dolara ili evra, kao rezervnog svetskog novca je samo jedan od tih razloga, i to jedan od manje važnih.
- Sa druge strane, ako su evri kupovani po drugom kursu, te zemlje će morati da računaju na gubitke, ako sada budu želele da se vrate na dolar?
Nisam siguran da će sada kupovati, kasno je. Ko nije kupio dolar pre njegovog rasta bolje je da sada to ne radi. To i ove zemlje znaju i zato mislim da neće biti većih pomeranja.
-Šta ako program koji je lansirao Mario Dragi, predsednik ECB-a, doživi neuspeh? Kakve će biti posledice po Evropu, a kakve po nas?
Program je već uspeo u originalnoj nameri. Monetarno je stimulisao ekonomiju i zemljama kojima je to trebalo, omogućio depresijaciju. Ali, monetarna politika može samo donekle i samo kratkoročno da ublaži problem. Sada Evropi ostaju prava i teža pitanja unutrašnjih reformi, liberalizacije, deregulacije, debirokratizacije i smanjenja državne potrošnje.
- Kako će se upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu odraziti na Srbiju?
Kratkoročni efekat je za Srbiju pozitivan. Deo novca će se preliti u Srbiju jer će novac iz evrozone tražiti plasmane i u inostranstvu. To će povećati likvidnost i pritisnuti kamate naniže, i za državne obveznice i za privatni sektor. Povećana tražnja iz evrozone će pozitivno delovati na naš izvoz. Pošto se dinar spušta zajedno sa evrom, izvoznici će profitirati i od nižeg kursa prema ostalim valutama.
- Hoće li zaduživanje biti jeftinije?
| Slaviša Tasić je profesor ekonomije na Univerzitetu Meri u Severnoj Dakoti, SAD. Pre toga je predavao na univerzitetima u Moskvi i Viljnusu i sarađivao sa više međunarodnih instituta. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u Torinu. Objavio je više naučnih radova u međunarodnim časopisima, a njegova najnovija knjiga je „Svetska ekonomska kriza: dileme i rešenja“ (2012., izdanje Službenog glasnika). |
Da, jer naše kamate indeksirane u evrima prate evropske kamate, uz premiju rizika. Samo treba biti oprezan sa ovim. Treba imati u vidu da su kamate ovih godina vanredno niske i ne treba biti iznenađen kad za neko vreme ponovo porastu.
Ostavi komentar