"Sa povećanjem minimalca raste i rad na crno"

Mnogi poslodavci ne mogu da isprate rast minimalne zarade svake godine, pa lako skliznu u sivu zonu poslovanja

Za znatniji rast minimalne plate koja će od sledeće godine iznositi oko 35.000 dinara neophodno je ispuniti nekoliko uslova, a oni se, barem je tako iz ugla poslodavaca, tiču finansijskog rasterećenja privrede. Na vrhu liste njihovih zahteva, sa čak 85 odsto podrške, nalazi se umanjenje poreza i doprinosa na zarade, čime bi se stvorili uslovi za „zdrav” rast minimalca. U poslednjoj anketi Unije poslodavaca Srbije, sprovedenoj među ovdašnjim preduzećima, povećanje neoporezivog dela plate podržalo je 55 procenata anketiranih, dok je suzbijanje rada na crno 44 odsto preduzetnika smatralo vrlo važnim za održivo poslovanje.

U kakvoj je vezi visina minimalne zarade sa radom na crno? Minimalac je i dalje ispod nivoa minimalne potrošačke korpe, nastojanja Socijalno-ekonomskog saveta (SES) u pregovorima oko iznosa minimalca nikako da urode plodom. Ni poslodavci mahom nisu zadovoljni, pa im se izgleda više isplati da ne prijavljuju radnike, nego da im isplaćuju minimalnu zaradu čiju visinu država na kraju odredi.

Prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da se određeni broj građana svakako opredelio da funkcioniše u sivoj zoni rada, tako da čak ni ozbiljno povećanje minimalca i smanjenje državnih nameta, ne bi doprineli umanjenju sive ekonomije.

– Jedina priča koja bi mogla u Srbiji da donese dobar rezultat je da inspekcijske službe rade svoj posao, da se poveća broj inspektora, broj kontrola... Ipak, nije samo visina minimalca razlog zašto poslodavci ne prijavljuju svoje radnike. Nedavno su izašli sa idejom da bi država trebalo da poveća neoporezivi deo zarada i izjednači ga sa minimalcem, jer će im na taj način biti lakše da prijave radnike. Da je to usvojeno, ni to ne bi bila garancija da bi svi radnici biti primljeni u radni odnos, a i postavlja se pitanje kakav bi interes imala države da to uradi – naglašava prof. Savić.

Uveren je da i kada bi država prihvatila takvu ideju jedan deo poslodavaca opet ne bi prijavio sve zaposlene, jer postoje delatnosti u kojima nije potrebno da se radnici primaju u stalni radni odnos, čak ni za minimalac, jer rade tek povremeno, sezonski, na građevini najčešće...

– Problem sive ekonomije nije samo u tome što izostaju prihodi države, što se stvara podzemlje u privredi, nego što ona loše deluje i na one koji posluju legalno, koji plaćaju poreze i doprinose – smatra on.

Dodaje da ni SES ne može ništa da uradi kada je reč o minimalnoj zaradi, kao ni sindikati jer nemaju tu ekonomsku moć, a i poslodavci se ponašaju kao neko razmaženo dete, samo gledaju gde država može da im pomogne i učini uslugu, sve to na štetu radnika.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, priznaje da postoje poslodavci koji ne prijavljuju svoje radnike, a to rade ili iz nekakve bahatosti ili iz nemogućnosti da plate poreze i doprinose na osnovu svojih prihoda i troškova.

– Mnogi od njih ne mogu da isprate rast minimalca svake godine. Ovoga puta taj rast će da izazove određeni nivo inflacije, a već sadašnja inflacija topi to povećanje plate zaposlenima, računajući i minimalnu zaradu koja će biti veća od 2022. za nepunih 10 odsto. To je daleko iznad očekivanja da bi mogao da se poveća i BDP i da bi poslodavci mogli da imaju veće prihode od 10 odsto naredne godine. S obzirom na inflaciju, koja će se prema prognozama nastaviti i sledeće godine, i zaposlenima to povećanje minimalca za 3.000 dinara, na 35.000 dinara, neće doneti neki boljitak u životu, kao ni poslodavcima koji su već na ivici poslovanja, pa će i oni lakše skliznuti u rad na crno – smatra Atanacković.

Zakon je jasan – poslodavac može maksimalno šest meseci da isplaćuje radnicima minimalnu zaradu, u slučaju otežanih uslova rada, posle čega preduzeće ili ide u stečaj ili u likvidaciju. Kod nas je, međutim, takvo poslovanje postalo normalna pojava, podseća Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

– Strane kompanije, posebno one u tekstilnoj industriji, redovno isplaćuju minimalac zaposlenima, iako normalno posluju. Nijedna firma nije imala problem što godinama isplaćuje minimalnu zaradu. Ipak, sasvim mi je logično da će sa povećanjem minimalne cene rada, rad na crno još više da raste. Jedino rešenje za realno smanjenje rada na crno jeste u umanjenju nameta. Kod nas je stopa poreza i doprinosa na plate znatno viša u odnosu na mnoge zemlje u Evropi, a njeno smanjenje bi i te kako delovalo na umanjenje sive zone – uverena je Savićeva.