Sa 18,8 tona zlata Srbija lider na Balkanu

Prema najnovijem popisu država sa najvećim rezervama zlata, koje je objavio Svetski savet za zlato, Srbija se pozicionirala na 63. mesto. 

Na prvom mestu su Sjedinjene Američke Države, sa 8.133,5 tona, dok je druga Nemačka sa 3.377,9 tona. Na trećem mestu je Međunarodni monetarni fond kao međunarodna finansijska institucija sa najviše zlata (2.814 tona). Na listi 10 zemalja "najbogatijih" zlatom našle su se Italija, Francuska, Kina, Rusija, Švajcarska, Japan, Holandija i Indija. Kada je reč o Balkanu, najviše zlata poseduje Srbija i to 18,8 tona, slede Makedonija, koja je sa 6,9 tona zauzela 77. mesto, zatim Slovenija (88. mesto) sa 3,2 tone, dok se Bosna i Hercegovina, sa tri tone zlata, našla na 91. mestu.

Na 98. poziciji, sa 1,6 tona zlatnih rezervi, je Albanija, dok je na poslednjem, 100. mestu, Mongolija sa 1,5 tona. U prvih 100 nema Hrvatske i Crne Gore. Pre početka Drugog svetskog rata Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je u rezervama imala čak 84,57 tona zlata. Pre nego što je naša zemlja ušla u Drugi svetski rat, najveći deo rezervi sklonjen je u sefove stranih banaka, ali su kasnije dobrim delom potrošene i nestale.

Prema podacima Reparacione komisije, posle Drugog svetskog rata, u vlasništvu FNRJ ostalo je 49,03 tone zlata. Uoči sukcesije, bivša SFRJ raspolagala je sa 46,1 tonom monetarnog zlata (SRJ je pripalo 16,8 tona). Crnoj Gori je 2006. godine, po izlasku iz DZSCG, isplaćen pripadajući deo od 1,2 tone zlata. Devizne, odnosno, monetarne rezerve Narodne banke Srbije čine: potraživanja NBS u devizama na njenim računima u inostranstvu, zatim hartije od vrednosti, zlato, efektivni strani novac i tzv. specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod MMF. Najveći deo monetarnih rezervi, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja, poput Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, ali i SAD - u zlatu se drži oko pet odsto rezervi. Tako se smanjuje rizik, jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu.

Zlato, takođe, štiti od inflacije koja u evrozoni može da "pojede" prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Ovaj plemeniti metal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo zlatnih rezervi čuva se u državi, a samo manji deo u inostranstvu. Centralna banka je zlato kupovala isključivo na domaćem tržištu, od Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938. godine, do danas je u RTB proizvedeno oko 160 tona zlata. RTB, inače, ima obavezu da sve proizvedene količine tog plemenitog metala prvo ponudi NBS, a tek ako bi centralna banka odbila ponudu, što se nikada nije dogodilo, borsko zlato moglo bi da se pojavi na berzi.

Najbogatija nalazišta zlata nalaze se u istočnom delu Srbije, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe. Procena je da ima 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti, i 100 istražnih polja. Nije tajna da su nalazišta zlata zanimljiva mnogim stranim kompanijama, ali nema preciznih podataka koliko ih trenutno u našoj zemlji. Pretpostavlja se da oko 50 stranih firmi trenutno istražuje nalazišta zlata u Srbiji, kao i da u geološka istraživanja ulažu između 10 i 100 miliona dolara godišnje. Multinacionalne korporacije poput američkog Friporta, kanadskog Reservoar mineralsa i britansko-australijskog Rio tinta uložile su u geološka istraživanja u Srbiji u prethodne dve godine oko 95 miliona dolara.

Dok strane multinacionalne korporacije buše po Srbiji, procene o resursima i rezervama zlata, bakra, olova i cinka poznate su samo Ministarstvu rudarstva i energetike RS i spadaju u domen poslovne tajne. Upravo zbog toga procena da Srbija leži na oko 20 tona zlata spada samo u domen nagađanja, ali je nesporno da ga ima. Posebno zanimljiv za ovu priču je rudnik Lece u Medveđi, koji slovi za najbogatije nalazište tog plemenitog metala u Evropi, a koji se već tri puta bezuspešno prodaje. Posle odlaska u stečaj država je već tri puta pokušala da ga proda, ali zainteresovanih investitora nije bilo. I to uprkos činjenici da je početna cena pala sa oko 509,5 miliona na 285 miliona dinara. No, to što nema kupaca ne znači da se zlato iz ovog rudnika ne eksploatiše, jer je on dat u zakup kompaniji Lajf stoun kapital iz Dubaija, koja je samo prošle godine iskopala zlata u vrednosti od 50 miliona evra.

Domaću javnost posebno intrigira pitanje gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu. To pitanje je prošle godine pokrenula i guverner NBS Jorgovanka Tabaković. Ali, enigme, zapravo, i nema. Srbija je 45 od 46 tona zlata, koliko ih je bilo u pomenutom trezoru naprosto - prodala. Naime, pomenuto zlato nije pripadalo Srbiji, već svim državama bivše SFRJ, tako da je sukcesijom, SRJ po ključu MMF-a, pripalo 36,52 odsto, odnosno 16,8 tona zlata, koje se nalazilo na računu kod BIS. Nezavisno od toga, u drugoj polovini 2001. godine, iz naše zemlje je Narodna banka Jugoslavije iznela oko pet tona zlata radi dorade, koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu.

Sudbina novca od tog zlata ni dan-danas nije poznata. Prema podacima za jul 2016. godine, NBS je raspolagala sa 18,5 tona zlata, što je tada činilo oko 7,5 odsto deviznih rezervi. Od toga se oko tona nalazi na računu NBS u BIS u Bazelu. Inače, tri četvrtine ukupnih zlatnih rezervi čuva se u trezorima američke centralne banke - FED (sve centralne banke deo monetarnih rezervi drže u zlatu, najčešće u polugama). Svetska ekonomska kriza i nestabilnost na međunarodnom finansijskom tržištu, uticali su da se investitori, ali građani, sve češće odlučuju da ulažu u zlato, što je doprinelo rastu cena tog plamenitog metala na svetskom tržištu. Zanimljivo je i to da je posle Bregzita cena zlata skočila za 11 odsto.