U Srbiji stranci, kao fizička lica, mogu da kupuju kuće, stanove i poslovni prostor samo ako dolaze iz država sa kojima naša zemlja ima reciprocitet. To znači iz zemalja u kojima srpski državljani imaju pravo da budu vlasnici nekretnina. A na toj listi je ukupno 57 država.
Tako, na primer, Srbi mogu da pazare kvadrate u Dominikanskoj Republici, ali u Hrvatskoj i Makedoniji to nije moguće, dok sa ostalim bivšim jugoslovenskim republikama ta uzajamnost postoji.
Procedura po kojoj strani državljani mogu da kupuju nekretnine u Srbiji je jednostavna. Ali, zanemarljiv je broj onih koji se odlučuju na taj korak.
Nema više Crnogoraca i to zlatno doba je prošlo kada su za veliki novac prodavali nekretnine u Crnoj Gori Rusima, a onda ulagali u kvadrate u Beogradu. U svakom slučaju, stranci sa čijom domovinom imamo reciprocitet mogu da budu vlasnici nekretnina i imaju iste poreske obaveze kao i naši građani. |
- Kupuju oni koji u Srbiji imaju dobro razvijen biznis, uglavnom ljudi iz sveta bankarstva, finansija i osiguranja i to ne za keš nego na kredit koji uzimaju u našim bankama - kaže Kaća Lazarević, suvlasnik agencije Alka.
- Za keš, a to je takođe zanemarljiv broj, pazare stranci koji su srpski zetovi, ređe snaje, ali oni žive u inostranstvu i kupljene kvadrate u Beogradu daju u zakup. Gajstarbajteri, koji su nam nekada bili „zlatni rudnik“, ne kupuju stanove, a njihova deca nasleđene nekretnine prodaju i novac iznose iz zemlje.
Iz stranih država, najviše je Rusa zainteresovano za kupovinu kvadrata u Srbiji, ali ne u tako velikom broju kao što svi očekuju. Slede Nemaci, Austrijanci i Skandinavci, jer su oni najviše vezani za finansijski sektor.
Ostavi komentar