BOR, 22. decembra (Tanjug) - Rudarsko-topioničarski basen Bor redovno izmiruje sve svoje obaveze iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća (UPPR), koji je prošlog meseca potvrđen u Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, rekao je generalni direktor borske kompanije Blagoje Spaskovski.
RTB je, kako ističe, platio sve obaveze za javne prihode (rudnu rentu, ekološku taksu, prihode lokalnim samoupravama Bora i Majdanpeka), a redovno se, pored zarada i tekućih obaveza dobavljačima, izmiruje i rata kredita uzetog od kanadske EDC banke za izgradnju nove topionice u Boru. "Uplaćeno je ukupno 489 miliona dinara. Od toga je borska opština dobila 134, a majdanpečka 37 miliona dinara", rekao je Spaskovski za Tanjug.
Izmirene su, kako kaže, i ostale lokalne obaveze, pa je po tom osnovu borska opština dobila 17, a majdanpečka dva i po miliona dinara.
"Počeli smo da izmirujemo i obaveze za struju. Platili smo novembarski račun od 439 miliona dinara za potrošenu električnu energiju u tom mesecu. Uplaćena je, takođe, i šesta rata kredita za novu topionicu u iznosu od devet miliona dolara. Toliko, sa kamatom, vredi jedan anuitet", navodi Spaskovski.
Od obaveza preuzetih iz UPPR-a, kompaniji je ostalo, ističe on, da objavi tender za profesionalni menadžment i da nastavi da ispunjava ostale obaveze.
"Potvrda UPPR-a u beogradskom Apelacionom sudu obavezuje nas da sve što nalaže ovaj pravno-ekonomski dokument i izvršimo jer su RTB-u Bor, u vreme realizacije UPPR-a, dugovi otpušteni, a ne otpisani", objašnjava on.
Dodaje da bi neispunjenje bilo koje obaveze "odvelo RTB Bor u stečaj, i zato je to velika obaveza koja se mora poštovati, kao i svaka druga sudska presuda".
"Otplata ostatka istorijskog duga od 1,2 milijarde evra, i to 10 odsto tog duga, počeće u decembru sledeće godine. Od tada će RTB Bor, uz izmirivanje obaveza iz tekućeg poslovanja morati da izdvaja dodatnih 1,2 miliona evra za obaveze preuzete iz UPPR-a. Uz to, plaćaće i kredit za novu topionicu do 15. juna 2020. godine", kaže sagovornik Tanjuga.
Kako naglašava, tih 1,2 miliona evra mesečno, koje će RTB Bor od decembra sledeće godine plaćati u naredna 84 meseca, jesu dugovi kompanije iz perioda do 2009. godine, odnosno čak 864 miliona evra, ili 75 odsto tog duga, potiče iz perioda pre 2009.
"Istorijski dug RTB-a Bor "težak" milijardu evra nije se mogao vratiti iz tekuće proizvodnje i zato je urađen UPPR. Treba, međutim, da se zna da su te dugove napravili moji prethodnici, ne ja", napominje Spaskovski.
Prema njegovim rečima, do 2000. godine RTB Bor i tadašnje rukovodstvo zadužili su preduzeće za 586 miliona evra.
"Tu sumu šine krediti Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, kratkoročni komercijalni krediti, krediti i metal Standard banke i grčkog Mitilineosa, dug prema NIS-u i Narodnoj banci Srbije, kao i ostale kreditne linije i avansi iz tog vremena".
Od 2001. do 2008. RTB Bor je zadužen za dodatnih 277 i po miliona evra i taj novac je, kaže Spaskovski, uglavnom preko Fonda za razvoj uzet za subvencionisanje plata, regulisanje doprinosa za PIO, poreza i doprinosa za zdravstveno osiguranje.
"Tada je, sasvim precizno, RTB (za sve pomenuto) zadužen sa 160 miliona evra. Za to vreme, takođe, nije plaćana struja i opet nije vraćen metal grčkom Mitilineosu", navodi on.
Tokom tog razdoblja, kako dodaje, prodato je i 15 preduzeća u sastavu RTB-a Bor.
"Tri firme (prokupački FOM, Fabrika ventila i Fabrika abraziva) prodate su iz stečaja, a osam ih je privatizovano prodajom kapitala (Fabrika bakarnih cevi Majdanpek, Fabrika kablova u Zaječaru, Fabrika mernih transformatora u Zvezdanu, Elid u Donjem Dušniku, Jugotehna u Beogradu, Jugotehnika u Nišu, Fabrika folija u Boru i "14. avgust" u Sokobanji)", precizira Spaskovski.
Dve fabrike su privatizovane prodajom imovine (a bez obaveza), i to su Fabrika lak žice i Fabrika opreme i delova, dok je, kako napominje, Institut za rudarstvo i metalurgiju podržavljen, a majdanpečka Industrija plemenitih metala još nije prodata.
Pojašnjavajući strukturu istorijskog duga RTB-a Bor, teškog milijardu evra, Spaskovski ističe da je sva nabrojana preduzeća gradio je RTB Bor i u njih, prema procenama, uložio 370 miliona dolara.
"Privatizacioni prihod je, međutim, bio tek 36,2 miliona dolara, a RTB-u Bor je od te sume pripalo tek 12,8 miliona dolara. Danak privatizaciji nije platio samo RTB Bor, već i radnici, jer je u tim preduzećima ukupno radilo 8.800 radnika, a sada ih je, u tih 15, manje od 2.000", dodaje on.
Podseća da su direktori RTB-a Bor u to doba bili su Borivoje Stojadinović (do maja 2006.) i Miodrag Conić (do oktobra 2008. godine).
Ostavi komentar