Problem izdavanja osiguravajućih polica turističkim agencijama i dalje traje, a ove nedelje se stvar mora preseći, poručuje direktor Jute Aleksandar Seničić
Prema njegovim rečima, on će ovih dana nastaviti pregovore sa osiguravajućim kućama, u nadi da će se odgovarajuće rešenje pronaći do srede ili četvrtka. Problem je urgentan, naglašava, dodajući da turističke agencije ne mogu više da čekaju na normalizaciju rada.
Seničić za B92. net poručuje da ostaje pri stavu da je najbolje privremeno rešenje produženje polisa.
"Aneksi na tri meseca su najracionalnija opcija i većina osiguravača su se pozitivno izjasnili o tome, ali moraćemo da sačekamo da se svi usaglase", pojašnjava naš sagovornik.
Iako je prošle nedelje ministar turizma Rasim Ljajić najavio skoriji kraj problema, navodeći dva modela osiguranja (bankarske garancije i polise osiguranja koje će važiti godinu dana), prvi čovek Jute poručio je da je takva opcija teško izvodljiva za turističke agencije.
"Ako pogledate novi pravilnik koji se tiče bankarskih garancija, jasno vam da je to najkvalitetnija vrsta osiguranja, ali gotovo nemoguća za sprovođenje u ovom trenutku. Te garancije su jednostavno preskupe, agencije ne mogu da ispune navedene uslove", naglašava Seničić.
Budući da bi produžavanje polisa bilo samo korak u rešavanju kompleksnijeg problema, po formiranju nove Vlade moralo bi se razmišljati na duže staze.
"Posmatrajući situaciju dugoročno, smatram da bi izvesne promene trebalo da se načine u pravilniku o garancijama, potom da se uvede bolja kontrola rada turističkih agencija, da osiguravajuće kuće formiraju realnije naplate, te da se kreira pandan bankarskim garancijama koji bi bio prihvatljiviji. On bi se bazirao na tome da se posmatra promet turističkih agencija i da kako raste on, tako raste i nivo garancije. To nije nikakva nepoznanica, ovakvi sistemi već funkcionišu u svetu", objašnjava on.
Na pitanje da li bi neki od sistema koji postoji u regionu mogao da bude implementiran na naš turizam, Seničić kaže da region već neretko i funkcioniše po principu međusobnog prepisivanja regulative.
"Postoje, naravno, razlike. U Crnoj Gori, recimo, za početak posla potrebno je izdvojiti oko 15.000 evra za bankarske garancije, u Hrvatskoj je taj iznos veći, između 25 i 30 hiljada. Ono što mislim da je važno za naš slučaj jeste da država treba da odredi minimalne vrednosti kako za polise osiguranja, tako i za bankarske garancije, a da one, ponavljam, rastu shodno rastu prometa agencija", kaže on.
Ipak, i kada se problem osiguranja okonča, ostaje pitanje kako će turističke agencije povratiti interesovanje ljudi za putovanja.
"Nažalost, malo toga zavisi od nas, stvari diktira epidemiološka situacija, a ono što me brine jeste činjenica da niko ne razmišlja o tome da će sve ovo dugo trajati. Voleo bih kada bismo na državmom nivou uspeli da sklopimo bilateralne sporazume sa drugim državama sa kojima bismo imali izvesnu saradnju na polju turizma. To bi donelo veći stepen sigurnosti za sve, a putnici bi mogli da nastave da odlaze na željene destinacije uz negativan PCR test. U krajnjoj liniji, mogli bismo da pokušamo da angažujemo i privatni sektor zdravstva koji bi pomogao takav program", zaključuje Seničić.
Ostavi komentar