Glumac Nebojša Dugalić nikada nije glumio u "Mletačkom trgovcu", ali je uloga dužnika obeležila njegov život.
Poput Šekspirovog junaka, koji je kao garant za svoj zajam položio funtu mesa, za Dugalića je jedan odlazak u banku 2008. godine, simbolično rečeno, značio skidanje kože s leđa. On je jedan od oko 22.000 građana koji su se zadužili u švajcarskim francima, piše RTS.
Nebojša Dugalić objašnjava kako je doneo ovu odluku."Ne možemo svi da završimo sve fakuletete i da znamo sve detalje. Pogotovo kada je u pitanju bankarstvo ili ekonomija. Onda je većina klijenata bila vođena istim principom: ako vam neko nudi jedan isti proizvod sa dve različite cene, naravno da ćete izabrati jeftiniji", kaže Dugalić.
Da to što se nudi kao jeftinije na kraju dužnike može da košta skuplje, upozoravao je tadašnji guvrener Radovan Jelašić. Na opreznost prilikom zaduživanja u švajcarskoj valuti, upozorenja su stizala iz evropske, mađarske, hrvatske, ali i srpske centralne banke.
"Smatramo da ne bi bilo dobro da država dodatno podržava zaduživanje u švajcarskom franku, sem ako nas nisu informisali da ulazimo u monetarnu uniju sa Švajcarskom. Možda se i to desilo u međuvremenu", ironičan je bio Jelašić u proleće 2007. godine.
I dok su iz Narodne banke Srbije tada stizala upozorenja, članovi vlade ohrabrivali su građane da se zaduže u švajcarcima."Priče da je švajcarski franak rizičan nisu realne, kretanje ove valute je u najvećoj meri vezano za evro i ne oscilira mnogo", tvrdio je u martu 2007. koordinator u Ministarstvu finansija Milan Parivodić. "Da su se ti ljudi ozbiljno bavili kretanjem kurseva nemačke marke, švajcarskog franka i evra u ovom dugačkom vremenskom periodu, videli bi da je varijacija minimalna. Tako da nema nikave opasnosti od uzimanja kredita koji su indeksirani na švajcarski franak", tvrdio je tada Parivodić. U vreme kada je Parivodić ovo izjavio, kamate na zaduživanje u švajcarskim francima bile su dva odsto niže od onih na zajmove u evrima. Ako se tada stan od 50.000 evra kupovao na kredit, uz subvenciju države na 30 godina, klijent je banci i državi na ime troškova kamate dugovao još 48.250 evra. Oni koji su istu nekretninu tada kupili na kredit, vezan za švajcarac, bili su dužni još 34.600 evra. Što je skoro 14.000 evra manje.
"Ako toliko inače plaćate iznajmljivanje stana, naravno da ćete se opredeliti za tu vrstu kredita. Naravno, to je bio neki primarni kriterijum svih nas koji se tada nismo razumeli u sve pravne i ekonomske detalje", kaže Dugalić. Bivši guverner NBS Dejan Šoškić smatra da banka nije smela da daje kredite ako postoji osnovana sumnja da je druga ugovorna strana sklopila ugovor u zabludi. "A to je ono što se nama dešavalo", tvrdi bivši guverner.
Bankari, sa druge strane, tvrde da su upozoravali. Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže za RTS da su u banci na tu činjenicu ukazivali prilikom zaduživanja, kao i da je zbog toga taj kredit imao manju kamatnu stopu. Jer je bio više rizičan, pojašnjava."Postavlja se pitanje da li vi želite da i dalje razvijate svoj biznis ili ne. S obzirom na to da su konkurenti ušli, drugi nisu hteli da uopšte sede skrštenih ruku", kaže Petrović.
Ipak, neke banke uopšte nisu nudile kredite u švajcarcima, jer je moglo i bez toga, kaže Petrović. Na pitanje zašto u banci ti krediti nisu potpuno bili zabranjeni odgovara jednom rečju - konkurencija. "Na žalost, konkurencija može biti izgovor za svašta", kaže bivši guverner Dejan Šoškić.
"Ukoliko odbravate dužnicima kredite sa valutnom klauzulom, a znate da devizni kurs može da se promeni i da se vrati to kao bumerang u smislu nesposobnosti građana i privrede da vrate kredite na vreme, onda je očigledno da je u toj strukturi motiva preovladao moralni hazard, želja za brzom zaradom, za uzimanjem odgovarajuće tržišne pozicije, a možda i bonusi koje su primali bankari koji su vezani za ukupan obim odobrenih kredita", kaže Šoškić koji je kao guverner NBS 2011. godine zabranio kredite u švajcarcima.
Svi generali posle bitke
Njegov prethodnik Radovan Jelašić usmeno je upozoravao. Jelašić je odbio da na ovu temu govori za RTS. Kako je objasnio, sve što je imao da kaže rekao je pre 10 godina. Šoškić, međutim, smatra da je Jelašić, za vreme svog mandata, mogao mnogo više od usmenog upozorenja.
"Moglo se više zahtevati od samih bankara, da ne smeju favorizovati kredite sa valutnom klauzulom, posebno ne u švajcarskim francima ili nekim drugim valutama. Da moraju u potpunosti upoznati dužnike sa svim rizicima kojima se izlažu i u krajnjoj instanci. Mogao se doneti paket mera koje smo mi doneli 2011. godine", smatra Šoškić. Lako je biti pametan posle bitke, dodaje bankar Zoran Petrović."Kada je Šoškić bio guverner posledice su već bile očigledne. Tako da kada se suočite sa očiglednim posledicama, onda vam je verovatno lakše da donesete takvu odluku", ističe Petrović. U vreme kada je Jelašić usmeno upozoravao jedan švajcarski franak vredeo je 55 dinara. Neki ugledni ekonomisti tada su pisali da bi država, odlukom da ne subvencioniše švajcarac, valutno diskriminisala ovu valutu. Kada je četiri godine kasnije Šoškić zabranio kredite u švajcarcima, njegova vrednost se već popela na 90 dinara.
Dupla rata
Na primeru kredita od 50.000 evra to je izgledalo ovako: 2007. godine, kada je švajcarac vredeo 55 dinara, mesečna rata građanima zaduženim u ovoj valuti iznosila je 25.750 dinara. Na isti iznos zaduženi u evrima plaćali su ratu 35.280. Tada je evro vredeo 80, a danas vredi 118.
Danas, kada švajcarac vredi 105 dinara, rata je dužniku u ovoj valuti duplirana i iznosi 54.075 dinara. Dok onaj zadužen u evrima plaća manje - 52.038 dinara. Nevolja je u tome što zaduženima u švajcarcima rata danas vredi kao cela plata."Što će reći, vi ste nešto kupili po jednoj ceni, a prodavac može tokom otplate da varira cenu kako mu padne na pamet na osnovu nečega što se zove poslovna politika", kaže glumac Nebojša Dugalić. Dodaje da je banka sebe obezbedila sa svih strana, a klijenti sebe ni sa jedne.
I bankare nadmudrila kursna lista
Zoran Petrović tvrdi da nisu tačne optužbe da su bankari namerno prodavali te proizvode da bi ekstra profitirali. Čak je, pošto su kamate bile izuzetno niske, kod nekih banaka "dara prevršila meru, pa su troškovi rizika bili mnogo veći nego što je bio pozitivan rezultat". Izgleda da su i mnogi bankari pali na testu promene deviznog kursa, jer su pre više od 10 godina i neki članovi upravnih odbora velikih beogradskih banaka uzimali kredite u švajarcima. "Ima mojih kolega koji su uzimali takve kredite. Ali svakako su jednu stvar znali - da devizni kursevi osciliraju. Za to ne treba neka velika pamet. Imali smo neku predistoriju tokom osamdesetih, devedesetih, pa čak i posle 2000. godine. Tako da smo živeli to i bili smo svesni tih rizika", smatra Petrović.
Zaduženi u švajcarcima prošle nedelje štrajkovali su glađu, a predsednik Aleksandar Vučić ponudio im je da uđu u pregovore sa državom i bankama. Rešavanje ovog problema, prema računici Vučića koštaće 120 miliona evra. Dakle, jedan deo platiće poreski obveznici."Dužnici u dinarima i evrima plaćali su dugi niz godina kamate koje su bile veće od kamata na kreditima u francima, pa bi normalno mogli da postave pitanje zašto mi ne dobijemo neku pomoć, da li ćemo da pomažemo samo jednu kategoriju dužnika ili ćemo sve dužnike da pomažemo, s čijim novcima ćemo te razlike pokrivati", dodaje Dejan Šoškić. Hrvatske banke je rešavanje ovog problema koštalo milijadu evra. Ali su one zbog toga tužile hrvatsku državu pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Vašingtonu. U Mađarskoj je ceh bio mnogo veći i iznosio je devet milijardi evra. Za Viktora Orbana i bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića, problem nije bio samo ekonomski, jer su u ovim zemljama tamošnji građani masovno uzimali stambene kredite u švajcarcima.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković prethodno je već nudila četiri rešanja zaduženima u švajcarcima. Bankari, međutim, kažu da su imali relativan uspeh jer je bila jedna velika antikampanja nekih udruženja koja su govorila ljudima da to ne rade već da idu u sudove. U Srbiji se priča o švajcarcima završila tako što su svi izgubili. I država i banke i zaduženi u ovoj valuti. Račun će biti ispostavljen čak i onima koji nisu uzimali nikakve kredite. Podsetimo, juče su se pojavile i prve indikacije da bi ovaj problem uskoro mogao da bude rešen. Naime, juče su se prvi put, preko svog udruženja, oglasile i same banke, navodeći da su, svesne problema s kojima se građani suočavaju, spremne da se uključe u pronalaženje optimalnog rešenja.
Zašto onda penzioneri plaćaju veću kamatu od
zaposlenih ako po vama, logika kaže ,da je
kredit sa manjom kamatnom stopom
manje rizičan.Šta je tu logika ili ko ovde ne zna šta priča.