Razlozi koji su doveli do najveće vrednosti rublje u poslednjih sedam godina

Ruska rublja u sredu je dostigla 52,3 za dolar, što je povećanje od otprilike 1,3 odsto u odnosu na prethodni dan i njena trenutna vrednost je najjača od maja 2015. godine

Zapanjujući skok rublje dao je gorivo Kremlju kao "dokaz" da zapadne sankcije ne deluju.

"Ideja je bila jasna: nasilno slomiti rusku privredu", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin proše nedelje tokom godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

“Nisu uspeli. Očigledno, to se nije dogodilo.”

Krajem februara, nakon početnog pada rublje i četiri dana nakon što je 24. februara započeo rat u Ukrajini, Rusija je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu zemlje na neverovatnih 20 odsto s pređašnjih 9,5 odsto. Od tada se vrednost valute poboljšala do te mere da je snizila kamatnu stopu tri puta da bi krajem maja dostigla 11 odsto.

Rublja je zapravo toliko ojačala da ruska centralna banka aktivno preduzima mere kako bi je pokušala oslabiti, bojeći se da će to učiniti njihov izvoz manje konkurentnim.

Ali, šta zapravo stoji iza rasta ruske valute i može li se on održati?

Razlozi su, pojednostavljeno rečeno: zapanjujuće visoke cene energije, kontrola kapitala i same sankcije.

Rusija je najveći svetski izvoznik plina i drugi najveći izvoznik nafte. Njegov primarni kupac? Evropska unija, koja nedeljno kupuje milijarde dolara vrednu rusku energiju, a istovremeno pokušava da kazni Rusiju sankcijama.

To je EU stavilo u nezgodnu poziciju - sada je Rusiji poslala eksponencijalno više novca za kupovinu nafte, plina i uglja nego što je poslala pomoć Ukrajini, što je pomoglo da se popuni ratna blagajna Kremlja. A s cenama nafte tipa Brent 60 odsto višim nego u ovo doba prošle godine, iako su mnoge zapadne zemlje obuzdale svoju kupovinu ruske nafte, Moskva i dalje ostvaruje rekordnu dobit.

U prvih 100 dana rusko-ukrajinskog rata, Ruska Federacija je zaradila 98 milijardi dolara prihoda od izvoza fosilnih goriva, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Finskoj. Više od polovine te zarade dolazi iz EU, oko 60 milijardi dolara.