Ruska invazija na Ukrajinu će uticati na celokupnu globalnu ekonomiju usporavajući njen rast i podižući inflaciju i mogla bi suštinski da preoblikuje globalni ekonomski poredak na duži rok, ocenjuje Međunarodni monetarni fond
Pored ljudske patnje i istorijske reke izbeglica, rat podstiče rast cena hrane i energije, potpiruje inflaciju i erodira vrednost prihoda, remeteći trgovinske tokove, lance snabdevanja i priliv doznaka u zemljama koje su susedi Ukrajine.
Sukob u Ukrajini, prenosi Tanjug, takođe urušava poslovno poverenje i izaziva neizvesnost među investitorima što će uticati na smanjenje cena imovine, pooštravanje finansijske uslova, a može da izazove i odliv kapitala sa tržišta u razvoju.
Zvaničnici MMF su već rekli da očekuju smanjenje svoje ranije prognoze globalnog rasta od 4,4 odsto u 2022. godini , a ažurirane prognoze biće objavljene 19. aprila.
Zemlje sa direktnom izloženošću u trgovini, turizmu i finansijama prema ratom zahvaćenim područjima, biće pod sve jačim pritiskom, upozorava MMF, navodeći povećani rizik od nemira u nekim regionima, počev od podsaharske Afrike i Latinske Amerike do Kavkaza i Centralne Azije.
Istovremeno, prehrambena nesigurnost će se verovatno dodatno pojačati u delovima Afrike i Bliskog istoka, gde zemlje poput Egipta uvoze 80 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine. Dugoročno gledano, kako se navodi, „ovaj rat bi mogao fundamentalno da promeni globalni ekonomski i geopolitički poredak kroz zaokret u trgovini energijom, rekonfiguracijom lanaca snabdevanja, fragmentiranjem platne mreže i preispitivanjem valutne strukture deviznih rezevi zemalja”.
MMF je predvideo duboku recesiju u Ukrajini i Rusiji i upozorio da bi Evropa mogla da se suoči s poremećajem uvoza prirodnog gasa i širim poremećajima u lancu snabdevanja. Istočna Evropa, koja je prihvatila većinu od tri miliona izbeglica iz Ukrajine, imaće veće finansijske troškove kao rezultat.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Fond napominje da će zemlje na Kavkazu i u centralnoj Aziji koje su trgovinski i finansijski više vezane za Rusiju biti jače pogođene njenom recesijom i sankcijama uvedenim prema Moskvi nakon napada na Ukrajinu, pri čemu će osetiti smanjenje trgovine, doznaka, investicija i turizma.
Na Bliskom istoku i u Africi, pogoršanje uslova spoljnog finansiranja može da rezultira odlivom kapitala i da dodatno poveća probleme zemljama sa povišenim nivoom duga i velikim finansijskim potrebama.
Rast cena energije i hrane, pad turističkog sektora i problemi u pristupu međunarodnim tržištima kapitala ugrozili bi zemlje u podsaharskoj Africi, koje uvoze oko 85 odsto svojih potreba za pšenicom, pri čemu jednu trećinu nabavljaju iz Rusije ili Ukrajine.
Cene hrane i energije su glavni kanal prelivanjanja problema na zapadnu hemisferi, pri čemu će visoke cene robe verovatno znatno ubrzati već visoke stope inflacije u Latinskoj Americi, na Karibima i u Sjedinjenim Državama.
U Aziji će se najveće posledice osetiti među uvoznicima nafte u ekonomijama ASEAN, Indiji i pograničnim ekonomijama, uključujući neka pacifička ostrva, dok bi nove subvencije za gorivo mogle da ublaže uticaje u Japanu i Koreji.
Ostavi komentar