Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić poručio je danas da su konačno, nako dužeg vremena, primetni prvi dobri signali kad je reč o kreditnoj aktivnosti, pa je ukupan iznos kredita na kraju 2015. u porastu od 1,3 odsto u odnosu na kraj 2014.
On je poručio i da je, prvi put nakon dužeg vremena, i učešće loših kredita, uključujući i privredu i građane, ispod 20 odsto, odnosno 19,9 odsto. Dugalić je, na redovnoj konferenciji za novinare UBS-a, rekao da je ukupan nivo kredita zabeležen 31. decembra 2015. iznosio 2.149 milijardi dinara, a poslednjeg dana 2014. godine 2.122 milijarde.
Dugalić je rekao da je, kada je reč o pravnim licima u pomenutom periodu zabeležen rast kreditne aktivnosti od 0,3 odsto posle višemesečne stagnacije, čak i blagog pada u kreditnoj zaduženosti. "Rast kreditne aktivnosti u ovoj kategoriji je uticaj sezonskog karaktera, jer pred kraj godine privreda živne i sve kompanije su aktivnije", rekao je Dugalić.
"Uglavnom je tokom godine bila stagnacija ili blagi pad. Tako da je ovaj rast blago ohrabrenje. Slična zaključak važi i za fizička lica", rekao je Dugalić i dodao da je za građane rast kredita 5,5 odsto.
Ukupna zaduženost građana na kraju 2015. iznosila je 711,3 milijarde dinara, dok je tačno godinu dana ranije iznosila 674,2 milijarde. Jedino je, prema podacima UBS, za godinu dana opao nivo kredita preduzetnicima koji je na kraju prošle godine iznosio 44,7 milijardi, a na kraju 2014. 59,3 milijarde dinara.
Dobar signal stiže i kada je reč o urednosti u plaćanju obaveza, gde se, kako je kazao Dugalić, pozitivne tendencije nastavljaju. Učešće docnje u ukupnim kreditima je krajem 2015. iznosilo 15,3 odsto, na godinu dana ranije je to bilo za jedan procentni poen više, 16,3 odsto.
Docnja pravnih lica se smanjila sa učešćem u ukupnim kreditima od 20 odsto u novembru, na 19,3 u decembru.
"To je ohrabrujući podatak, kao i onaj koji se odnosi na stanovništvo da je učešće docnje bilo 7,4 odsto u novembru i palo na 7,3 odsto u decembru. To su neki pozitivni pomaci, i nadamo se da će se takva tendencija nastaviti", rekao je Dugalić.
On je istakao da se takav trend odrazio i na loše kredite, odnosno na pozajmice s kašnjenjem preko 90 dana. "Prvi put posle dužeg vremena učešće loših kredita u ukupnom obimu, uključujući privredu i stanovništvo je ispod 20 odsto, to jest 19,9 odsto. To je ohrabrujući podatak. Još uvek je to veliki udeo, ali ono što ohrabruje je trend smanjivanja koji se nastavlja“, rekao je Dugalić.
Kada je u pitanju urednost više faktora je uticalo, dodaje on, navodeći da su veliki sistemi pod drugačijim tretmanom, a pored toga ukazao je i na mere koje su preduzeli NBS i Vlada, a koje daju rezultat.
"Strukturna rešenja i prodaja loših kredita daje sve zajedno dobre rezultate. Rezultat nije senzacionalan, ali ta tendencija koja je bila nepovoljna je zaustavljena. Sada imamo čak pad udela loših kredita", naveo je Dugalić.
On priznaje da je udeo loših kredita još veliki i procentualno i nominalno, ali je ipak, ističe bolje da udeo bude 20 nego 24 odsto.
"Pre izbijanja krize 2007./08.imali smo udeo loših kredita od svega 4,7 odsto. Konačno taj trend preokrenut i nadamo se boljim rezultatima u budućnosti. I mere vlade, NBS i poslovna politika banaka uticali su pozitivno, a drugačiji poreski tretman nenaplativih potraživanja utiče na ovaj podatak", rekao je on.
Kada su u pitanju tekući računi i kreditne kartice, Dugalić navodi da je u tom segmentu mesecima status kvo, bez bitnih promena u pogledu korišćenja, docnji i broja kartica.
Ostavi komentar