Do jula ove godine u Srbiji je na bolovanju bilo oko 32.000 radnika, a iskorišćeno je više od milion dana odsustvovanja s posla zbog bolesti. Statistika kaže da se kod nas ređe ide na bolovanje duže od 30 dana i da ovu mogućnost koriste zaista oni koji nisu u stanju da rade.
Prošle godine je na bolovanju dužem od meseca bilo 72.658 zaposlenih. To je gotovo 7.400 manje nego godinu ranije. Bolovalo se u proseku četiri dana kraće nego pre uvođenja pravilnika 2012. godine kojim je za svaku dijagnozu "propisan" maksimalan broj dana poštede.
| Međutim, nema preciznih podataka da li je smanjenje bolovanja rezultat boljeg zdravlja i brige za njega, udara na džep pacijenta, pa mnogi rade i kada su bolesni, ili su preduzete mere Republičkog fonda, koji plaća odsustvo duže od 30 dana, uticale da se smanji zloupotreba. Nekada su se bolovanja koristila najviše u vreme sezonskih poljoprivrednih radova, dok je danas sasvim drugačije. Zarade u Srbiji su veoma male, pa se zaposlenima ne isplati da „padnu“ na 65 odsto plate. Zato rade i kada su bolesni. Mnogi se i boje za svoje radno mesto. |
Za već duže od godinu dana, komisije prilikom produžavanja bolovanja moraju da se rukovode novim uputstvima. Kako kažu u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, tako se obezbeđuje da za istu dijagnozu dva pacijenta iz različitih krajeva Srbije dobiju isti broj dana poštede.
Po pravilniku, za svaku dijagnozu se zna koliko bolovanja se može dobiti pa će, recimo, za prelom kuka ili kičme posle bolničkog lečenja pacijent moći da dobije do 90 dana odsustva, za akutni bronhitis 21 dan, za trombozu vena 30, a u težim slučajevima i do 60 dana.
Samo u izuzetnim slučajevima, kada se utvrdi da pacijent ipak nije izlečen, jer je lošije reagovao na terapiju, ili je došlo do komplikacija, bolovanje se može produžiti i izvan propisanog roka.
Ostavi komentar