Zamislite da vam neko da poklon, a zatim vas tuži sudu da mu taj poklon vratite. E, baš se to dogodilo nekadašnjim radnicima Poljoprivredno-industrijskog kombinata "Zemun".
Društvenog preduzeća poznatog i po tome što se, pre odlaska u stečaj 2015. godine, veliki broj njegovih direktora i te kako obogatio mnogobrojnim malverzacijama, prisvajanjem imovine i rasprodajom."I ne samo da su nas tužili, već moramo i kaznu da im platimo jer smo izgubili spor. Po našem mišljenju nezakonito i neosnovano", ovako, za "Novosti", priča Goran Ristić, jedan od oko 130 radnika PIK "Zemun", koji su pre 14 godina sporazumno pristali na otkaze, jer im je zauzvrat ponuđeno po 50 ari obradivog poljoprivrednog zemljišta sa apsolutnim pravom svojine i mogućnošću da ga registruju u Katastru nepokretnosti, umesto otpremnina.
| Nema prepreka Tačno je da je pravni prethodnik sa zaposlenima zaključio sporazum o raskidu Ugovora o radu uz otpremninu, kad je davano zemljište - izjavio je Dejan Kranjčević, bivši v. d. direktora PIK "Zemun", prilikom svedočenja na sudu u sporu preduzeća protiv radnika. - Imali smo sastanke sa predstavnicima Agencije za privatizaciju i Sindikata grada da se radnicima daju otpremnine u naturi. Prihvaćeno je i potpisan je dokument. Zemljište je društveno i nije bilo pravne prepreke da se isplati otpremnina na ovakav način. Ko je hteo da ode iz firme, dobio je plac od 50 ari, a sporazume o prestanku radnog odnosa ja sam potpisivao. |
Firma je bila u krizi, bez novca za otpremnine, pa su radnici prihvatili ponudu. Ostali su bez naknada, ali se zemlja koju su prihvatili zapravo smatrala otpremninom, pa nisu mogli da se prijave na biro kao nezaposleni.
"Nismo imali ni zdravstvene knjižice, penziono, socijalno, ali verovali smo da barem imamo zemlju" kaže Ristić.
"Problem je, međutim, što placeve godinama nismo mogli da uknjižimo, kako nam je rečeno u Katastru, zbog "nekih nepravilnosti". Zapravo, nije postojalo pisano odobrenje od Agencije za privatizaciju o podeli zemljišta na ime otpremnina. Sporazume smo potpisali sa tadašnjim v. d. direktora PIK "Zemun" Dejanom Kranjčevićem i uz posredovanje overitelja iz Drugog opštinskog suda u Beogradu, objašnjava Ristić.
Kada ni posle decenije nisu prisvojili zemlju, 2015. godine PIK "Zemun" je otišao u stečaj, a radnici su tražili isplatu nadoknada, jer zemljom nisu moglu da raspolažu. Umesto toga, dobili smo tužbu da se sporazumi proglase ništavim i da vrate zemlju. Pre nekoliko meseci počele su da im pristižu presude - u korist PIK "Zemun".
Kako Ristić kaže, radnici su izgubili sporove, ostali su bez otpremnina, veliki broj njih i bez zaostalih zarada i - bez zemlje.
- Uz sve to, izlazak na više od 15 ročišta i ostali sudski troškovi koštali su nas oko 50.000 dinara, a još toliko treba da isplatimo PIK "Zemun" jer smo izgubili spor - očajan je Ristić. - Interesantno je da sam 2017. od Privrednog suda dobio rešenje da je tužba PIK "Zemun" za poništavanje sporazuma odbačena kao neosnovana. Nakon toga, advokat PIK Zemun se žali na tu presudu i sada isti sud odlučuje da se, ipak, sporazumi ponište, jer PIK "Zemun" nije imao pisanu saglasnost od Agencije za privatizaciju o podeli zemljišta na ime otpremnine.
Uz sve to, oko 50 radnika još vodi sudske sporove zbog neisplaćenih zarada iz 2005. godine, a kako Ristić kaže, brojke koje potražuju su od 350.000 do 600.000 dinara.
- Sumnjamo da nam se zemlja otima smišljeno, da je namera da se tih 70 hektara pored Batajničkog puta, podeljenih radnicima, pripoji uz još oko 2.000 hektara kojima PIK "Zemun" još raspolaže i da se spreme za prodaju - kaže Ristić.
- Procena je da je cena ara na tom delu 1.000 evra. Ako nam oduzimaju zemlju i ako se zna da su radnici koji su ostali u firmi do 2015. godine na ime otpremnina dobili po 200 evra po godini staža, i mi tražimo isto. Ali uz kamatu, za ovih 14 godina otkad smo otišli iz firme.
Ostavi komentar