Minimalna cena rada bi naredne godine, prema predlogu sindikalaca, trebalo da bude povećana sa 130 na 156 dinara po satu, ali poslodavci pristaju na samo 137 dinara.
Sindikati i Unija poslodavaca počeli su u okviru Socijalno-ekonomskog saveta razmatranje pitanja povećanja minimalne cene rada za 2018. godinu. Sindikalci smatraju da rast minimalca ne sme biti manji od 20 odsto. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je sve manje od toga ponižavanje građana.
- Porast minimalne cene rada od osam odsto koji pominju predstavnici vlasti je poražavajući. To nije dovoljno prema svim parametrima, ceni komunalnih usluga, životnih namirnica... Povećanje od 10 dinara je poniženje za radnike - navodi Savić.
Prema njenim rečima, Srbija je na poslednjem mestu u regionu po visini minimalca.
- Svi su nas pretekli, pa i Makedonija i BiH. Naša vlada bi morala da učini nešto da poboljša standard građana. Može da ukine ili smanji oporezivanje osnovice za minimalnu cenu rada. Da tih 24.000 dinara bude neoporezivo - smatra Savić. Ona dodaje i da je obesmišljen rad Socijalno-ekonomskog saveta.
- Drugu godinu zaredom, ranije premijer, a sada predsednik Srbije izlazi sa predlogom visine minimalne cene rada pre razgovora u Savetu. On saopštava koliko će cena rada iznositi, a tek posle toga zaseda Savet. Čemu onda razgovori?
Ako
| Čeka se predlog VladeZakonom je propisano da se svake godine do 15. septembra određuje minimalna zarada po satu za sledeću godinu. Socijalno-ekonomski savet će danas nastaviti razgovore na ovu temu, a očekuje se i da Vlada Srbije iznese svoje predloge. Inače, minimalac za ovu godinu iznosi 130 dinara, ili 22.620 dinara mesečno. |
- I to je nedovoljno, ali barem zadovoljava minimum potreba - zaključuje Savić.Sa njom se slaže i predsednik granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.
- Povećanje minimalca je neophodno. Mi se nećemo zadovoljili samo kozmetičkim povećanjem. Realno je da taj iznos bude dvocifren, i to pre svega zbog rasta produktivnosti - naglašava Stojiljković.
S druge strane, poslodavcima je najrealnije da se minimalac poveća za šest odsto, ali traže i da se poveća neoporeziva osnovica na plate.
- Povećanje zarade ne sme da bude samo povećanje opterećenja privredi, već mora da se uskladi s drugim rešenjima. Već nekoliko godina nije povećavana neoporeziva osnovica na plate, koja sada iznosi 11.600 dinara. Nju bi trebalo povećati barem za onoliko za koliko se uveća minimalac, a trebalo bi razmišljati i o drugim olakšicama - ističe Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Kako naglašava, ne mogu se očekivati veće plate ako privreda ozbiljno ne napreduje.
- Mi imamo nisku cenu rada, ali naš rast je mali. Upola manji od Hrvatskog, i četiri puta niži u odnosu na Sloveniju. Ove godine će biti manji od predviđenih tri odsto. Sindikati se pozivaju na cenu potrošačke korpe. Tačno je da nam zarade zaostaju za potrošačkom korpom, ali poslodavci se oslanjaju na rast BDP-a, inflaciju, nezaposlenost... i objašnjavaju da i plate moraju biti u tim okvirima - kaže Atanacković, i zaključuje da minimalac mora da prati inflaciju i rast BDP-a.
- Ako bi rast privrede bio tri odsto i inflacija oko tri, to znači da realno povećanje cene rada može da iznosi šest odsto, ali uz olakšice za privredu - kaže Atanacković.
Ostavi komentar