Analizom radnog vremena u Evropi i Srbiji, ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić došao je do zaključka da smanjenje radnih sati ima pozitivan uticaj na zaposlene, ali i na budžet poslodavca.
„Forsiranje zaposlenih da rade previše sati pogrešan je koncept, jer ne samo što su umorni radnici skloni greškama i povredama, već i njihovo nezadovoljstvo obara produktivnost“, objašnjava Goran Nikolić.
Činjenica je da malo ko u Srbiji efektivno radi osam sati, navodi Nikolić. „Smanjenje radne nedelje… smanjilo bi učinak samo u preduzećima koja rade na normu“.
| Francuska je 2000. donela zakon po kojem se dnevno radi sedam sati, odnosno nedeljno 35. Istraživanje sindikata pokazalo je da 58 odsto ispitanika smatra da je smanjenje radne nedelje imalo pozitivan uticaj na njihov život, naročito za žene s malom decom. S druge strane, vlada je tvrdila da je smanjenjem troškova stvorila 350.000 novih radnih mesta. |
Po Zakonu o radu, puno radno vreme u Srbiji traje 40 sati nedeljno, dok radna nedelja traje pet radnih dana. Poslodavac, međutim, može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda posla. Uslov je da ukupno radno vreme u periodu od šest meseci u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. Poslodavac mora pet dana unapred da obavesti zaposlenog o preraspodeli radnog vremena.
Iskustva svetskih kompanija u skraćivanju radnog vremena pokazuju pozitivnu praksu. Najpoznatiji je ugovor između VW i njegovog sindikata da se privremeno smanji radna nedelja na 29 sati radi očuvanja radnih mesta.
U studiji „Nove ekonomske fondacije“, čuvene londonske grupe ekonomskih stručnjaka, tvrdi se da bi kraća radna nedelja i rad od šest sati dnevno pet dana u nedelji bila dobra po ljude, okolinu i privredu. Kako navode, ljudi danas imaju malo vremena da budu roditelji, staratelji i aktivni građani.
Da li bi i vama odgovaralo kraće radno vreme?
Ostavi komentar