Pekari, obezbeđenje, portiri, lekari, medicinske sestre, vatrogasci, kasiri, čistači ulica, konobari, hotelijeri… Svi oni dolaze na posao u vreme uspavanki, a završavaju u svitanje, a takav rad ima posebnu cenu, ili bi tako trebalo da bude. Činjenica je da je zaposleni radio noću i to mora da utiče na obračun njegove zarade na kraju meseca.
Prema Zakonu o radu, posao koji se obavlja u periodu između 22 i šest sati narednog dana smatra se noćnim radom, i u tom slučaju plata bi na kraju meseca trebala da bude osetno uvećana.Ukoliko nije drugačije definisano ugovorom o radu, noćni rad se prema Zakonu, plaća najmanje 26 odsto više od osnovice. Poslodavac može dogovoriti i veću zaradu od navedene. Takav je slučaj, na primer, u JKP "Zelenilo Beograd", koji radnicima doplaćuje u slučaju noćnog rada 40 odsto na osnovicu, što je izdejstvovano Kolektivnim ugovorom.
- Poslovi koji se obavljaju u tom periodu su uglavnom hitne intervencije polomljenih stabala, grana i slično. Pored toga, u redovne noćne aktivnosti spada i hemijsko tretiranje drvorednih stabala, prehrana i zalivanje sezonskog cveća i stabala – objašnjavaju iz tog preduzeća.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković se slaže sa tim da su poslodavci često spremni da plate više od zakonom propisane povišice, ali i da ima onih koji se toga ne pridržavaju.
- Važno je istaći da je produktivnost rada noću niža, nego danju i da nije redak slučaj da poslodavci za noćni rad od šest sati plaćaju, kao da je u pitanju osmočasovni rad – dodaje Atanacković.
Međutim, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da veoma mali broj preduzetnika uvećava osnovnu zaradu za rad noću i da postoji način na koji preduzetnici "zaobilaze" ovu
| Ne treba mešati prekovremeni i noćni rad Prekovremeni rad se takođe naplaćuje dodatno, i to u iznosu kao i za noćni rad – najmanje 26 odsto na osnovicu. |
Oni koji redovno plaćaju su, dodaju, najčešće firme sa većim brojem zaposlenih, kod kojih je rad organizovan u tri smene.
- U najvećem broju slučajeva, prilikom zaključivanja ugovora o radu, preduzetnici noćni rad vrednuju prilikom utvrđivanja osnovne zarade. Zaposleni ne zna koji je to iznos na ime noćnog rada, jer mu se isplaćuje osnovna zarada definisana tim ugovorom, koja je najčešće minimalna. Iz ovoga se jasno vidi da je poslodavac samo formalno ispoštovao navedenu odredbu zakona, a da zaposlenom nije realno povećao zaradu – kažu iz Inspektorata za rad.
Ukoliko vam prilikom isplate zarade i naknade poslodavac dostavi obračun bez uvećane zarade zbog noćnog rada, imate pravo da osporavate njegovu zakonitost. Problem je u tome što je dokazivanje noćnog rada veoma teško, napominju iz Inspektorata.
- Preduzetnici najčešće ne vode evidenciju prisutnosti na radu, a u velikom broju slučajeva negiraju da je bilo takvog rada.
Šta je praksa pokazala
Poznati prestonički restoran zatvara svoja vrata za goste u ponoć. Osim čistača, u to vreme na posao dolaze i kuvari koji pripremaju hranu za naredni dan. Jedna od dugogodišnjih zaposlenih na toj poziciji, kaže da je naknada za noćni rad u njihovom restoranu "lep san".- Ima nas oko pedeset stalno zaposlenih. Svi smo prijavljeni na minimalac, a ostatak dobijamo "na ruke". Moje radno vreme je od 21 do 5 sati narednog dana, ali nikada ne uspem da završim na vreme. Ne vodi se evidencija o tome kada završavamo, ali dobijamo sankcije u slučaju da ne uradimo sav posao pripreme hrane za taj dan, iako znaju da ne možemo sve stići za osam sati – požalila nam se G. M. koja nije želela da iznesemo više informacija o njoj, kako ne bi izgubila posao.
Kod radnika obezbeđenja, situacija se promenila od početka godine, od kada je potrebno posedovati određene licence.
- Naša firma je jedna od retkih koja poštuje sva pravila i sve zakone. Pošto su nam smene organizovane i tako da smo nekada polovinu u dnevnoj, a drugu polovinu u noćnoj smeni, tako nam se i zarada obračunava. Mesečno radimo noćnu smenu otprilike tri puta – kaže jedan od radnika fizičkog obezbeđenja u firmi "G4S".
Konobari i šankeri u kafićima uglavnom rade za dnevnicu, često bez ikakvog ugovora, a kako kažu, nema razlike u plaćanju dnevne i noćne smene.
- Naš lokal radi formalno do ponoći, ali ostaje se dok ne ode poslednji gost. Uglavnom svi preferiraju noćne smene jer se tada pije više alkohola i bakšiš je veći – kaže konobar u jednom beogradskom kafiću, koji je želeo da ostane anoniman.Veliki lanci prodavnica na prvo mesto stavljaju svoje potrošače. Kako objašnjavaju, u zavisnosti od potreba kupaca organizuju rad u firmi.
- U potpunosti poštujemo sve odredbe Zakona o radu, i uredno plaćamo noćni kao i prekovremeni rad sa uvećanjem od 26 odsto – tvrde u "Delez Srbija".
Kazne za poslodavce i do dva miliona dinaraUkoliko vam poslodavac ne isplati naknadu za noćni rad, sleduje mu novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara, a kazniće se i odgovorno lice sa 50.000 do 150.000 dinara. Kaznu će dobiti i preduzetnik i to u visini od 300.000 do 500.000 dinara.
Poslodavci sa svojstvom pravnog lica mogu biti kažnjeni i u slučaju da zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana. Tada mu sledi novčana kazna od 600.000 do 1.500.000 dinara.
Na šta sve imate prava
Poslodavac je u obavezi da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Duže od jedne radne nedelje zaposleni može raditi samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Poseban su slučaj maloletni, trudnice i roditelji sa malom decom
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina, ali uz dva izuzetka. Naime, dozvoljen je noćni rad za maleletnika samo ukoliko obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti kao i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a da nema nikoga ko može dag a zameni. Poslodavac je dužan da u drugom slučaju obezbedi nadzor nad radom maloletnika od strane punoletnog zaposlenog.Trudnice i dojilje ne mogu da rade noću, niti prekovremeno, ako je to štetno za njihovo zdravlje i zdravlje deteta.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi noću i prekovremeno, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Ostavi komentar