Promenom kaznene politike 30% posodavaca ide u zatvor

Ukoliko bi se promenila kaznena politika, bar 30 odsto poslodavaca u Srbiji moglo bi da završi u zatvoru jer ne uplaćuju doprinose na zarade radnika.

Tako bar pokazuju neke procene stručnjaka, pošto zvanični podaci o broju firmi koje ne ispunjavaju obaveze prema državi i zaposlenima dosad nisu objavljeni. Radnici se sa ovim obično suoče u trenutku kada počnu da prikupljaju dokumentaciju za odlazak u penziju. Mada se sa ovim problemom od 2003. susrelo nekoliko stotina hiljada radnika, za ove prekršaje niko nije odgovarao. Jedan od njih je i Dragoljub Milić (65) iz Beograda.

- Radio sam u državnom preduzeću i nije mi palo na pamet da je moguće da mi se ne uplaćuju doprinosi. Kada sam hteo da prikupim dokumentaciju za penziju, utvrdio sam da mi poslednje tri godine nije uplaćivan staž. Sada mesecima obijam šaltere, a rešenja još nema - kaže Milić za “Blic”.

Zbog ovakvih slučajeva je nedavna inicijativa poznatog profesora ekonomije Stojana Stamenkovića da se uvede kazna zatvora za sve poslodavce koji ne izmire obavezu plaćanja doprinosa na zarade radnika naišla na dobar prijem.

- Država mora da uspostavi tu kontrolu, kao što smo nekada imali u vreme SDK. Ta kontrola se izgubila kad je platni promet prebačen u banke. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze. Ja ne znam da je zbog toga bilo ko kažnjen. Nejasno je zašto nema kontrole koja bi onemogućila da se dešava da firme godinama ne uplaćuju doprinose. Za takvo kršenje propisa postoji robija - rekao je Stamenković.

S njim se slaže i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.

- Krivičnim zakonikom mora da se propiše zatvorska kazna do pet godina za one poslodavce koji ne plaćaju zarade i doprinose zaposlenima. Zemlje EU su problem rešile upravo na taj način, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu upravo do pet godina zatvora - navodi Savićeva.

Ona dodaje da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima, i da za to ne odgovaraju:

- Teret njihovog nemara i bezobrazluka prebacuje se na poreske obveznike, koji plaćaju socijalni mir iz budžeta.

I dok stručnjaci žale za sistemom kontrole kakav je bio u vreme SDK i indirektno okrivljuju banke da su ovakvu praksu omogućile, bankari tu odgovornost ne prihvataju i tvrde da nije banka mesto gde će se kontrolistati uplata doprinosa i poreza.